О појави „Српског гласа“ проф. Ломпара, начелима суверенистичке политике „Српског пута“, програму Мобе и тексту проф. Вишеслава Симића, и о потреби да сви они са студентима направе један усаглашени документ
Сат у Дому Народне скупштине (Фото: Анђелко Васиљевић)
Више недеља пажњу целог друштва, укључујући и људе који владају Србијом, заокупљају студентски протести. Дана 27. јануара 2025. године државни врх је у јавном обраћању објаснио да су сви захтеви студената у потпуности испуњени. Тај „врх” је вероватно очекивао да ће после овог објашњења студенти прогласити велику победу и својим универзитетима дати имена твораца научног социјализма, како су то некада, 1968, у сличној ситуацији, урадиле њихове деке и баке. Студенти нису урадили шта се од њих очекивало. „Врх” земље види да јучерашња представа није дала резултат. Сада изводи нову представу. Цела влада, укључујући и председника Владе подноси оставку. Помало је тајна шта државни „врх” очекује да студенти ураде сутра. Шта год студенти ураде, закони земље захтевају да се формира нова Влада. Ту Владу може поново именовати исти човек и резултати неће бити ништа другачији. Уместо именовања Владе, он можда одлучи да рaспусти Скупштину и распише нове изборе. Он са лакоћом побеђује на свим изборима. Победиће и на овима. Шта ће се променити? Ништа. Шта ће студенти урадити? Исто што раде и сада. Режим нуди опстанак власти једног човека. Излаз се мора тражити ван онога што нуди садашњи режим.
Ovo svi znamo, ali neka ga i ovde
namerno je objavljivana dokumentacija bez tumačenja i oznake da li u dokumentima uopšte ima nadstrešnice i gde pic.twitter.com/NKDvNH52Jm
— Dvogled Live (@dvogled) January 28, 2025
У току ових студентских демонстрација на политичкој сцени Србије десило се још пар значајних политичких догађаја који могу помоћи да земља изађе из политичког и економског ћорсокака у који нас је увео садашњи вршилац дужности Председника републике и људи који су у његово име глумили Владу Републике Србије (у даљем тексту „он и они”).
Први од тих догађаја је формирање удружења „Српски глас” професора Мила Ломпара и професора Дејана Мировића. Обе личности су истакнути јавни радници који се годинама боре за очување моралне целовитости и територијалног интегритета Републике Србије. Поменути професори су то деценијама радили кроз јавне наступе и не баш успешне покушаје да се тзв. патриотским политичким странкама помогне саветима и здравим разумом. И ако овај покрет још увек није у писменој форми изнео свој програм и циљеве, ови су познати нашој јавности и укратко су изнети и у недавним јавним обраћањима професора Ломпара. Најважнија порука овог позитивног догађаја је да добронамерни интелектуалци морају престати да нуде савете и да понављају да они нису политичари. Такви људи се морају укључити у политику.
Други догађај од велике важности је објављивање „Начела суверенистичке политике” велике групе српских интелектуалаца. Један део тих јавних радника окупљен је око Покрета за очување Косова и Метохије. Међу потписницима има и независних интелектуалаца, који су сви присутни у јавности са недвосмисленим патриотским ставовима. Документ који су ови друштвени прегаоци објавили дефинише будуће принципе политичког деловања Републике Србије који ће обезбедити њено постојање као слободне и независне државе.
Трећи догађај од несумњивог значаја јесте објављивање програма за излазак из државне и друштвене кризе покрета Моба. Овај покрет чине истакнути професори и привредници са посебним интересовањем и разумевањем у области економије и финансија. Чланови Мобе истичу да они нису политичари и да нуде своје услуге народу и држави искључиво у кратком прелазном периоду, док се обезбеде услови за слободне и поштене изборе за Уставотворну скупштину. Овај покрет је осмислио практичне кораке (план и програм) за излазак из политичке, економске и дужничке кризе у коју земљу и народ гурају он и они.
Коначно, четврти значајан догађај је појава документа професора Вишеслава Симића са уставним решењима која ће обезбедити да Србија, у будућности, не уђе у кризу сличну данашњој. Професор Симић је своје препоруке за политичко ангажовање и поменута уставна решења износио у више наврата и раније. Најновији текст те препоруке сажима на једном месту у форми која одговара тренутку у коме се држава и друштво налазе.
Између ова четири догађаја и писаних докумената постоји много природних преклапања.
проф. Вишеслав Симић: Један нетражени скромни савет (Онима који сматрају да им овако нешто треба)
Нажалост, у дневној штампи и на социјалним мрежама појавило се јако много негативних коментара. Већину тих коментара пишу режимски ботови којима диригује Институт за безбедност на Бањици. Ти коментари почињу са сугестијама да су поменути документи плагијати један другог и завршавају са будаластим тврдњама да су њихови аутори агенти ЦИА или, још горе, агенти садашњег режима.
Сви објављени документи су писани са добром намером и жељом да се подрже студенти и помогне српској држави и народу. Сви документи јасно истичу потребу за успостављање државне суверености на целој територији Србије и у њеном политичком и економском деловању.
Текст суверенистичких начела даје прецизне принципе који ће водити спољну и унутрашњу политику обновљене Србије. План и програм покрета Моба су посебно драгоцени пошто стављају нагласак на економију и финансијe. Србија има слабашну индустрију, слабу пољопривреду и непостојеће финансијске институције. Покрет Моба нуди практичне кораке за опоравак свих тих активности. Програм професора Симића је изузетно храбар и формулише практична решења за будуће политичко организовање државе.
Сваки од ових писаних програма има своје недостатке. Има се утисак да су сви писани у журби. То је разумљиво и јесте за похвалу, а не за осуду. Уместо да чекају да неко други реши проблеме у друштву, аутори ових докумената су студентима и Србији понудили одличне смернице и решења.
Сваки од ових докумената треба прочитати, проучити и указати на боље формулације или недостатке. Предлоге измена сваког од ових докумената треба упутити ауторима и јавно објавити у писаним и електронским медијима.
На пример, аутор овог текста сматра да би укључивање у Прелазну владу садашњег вршиоца дужности Председника републике, његовог министра за дужничко ропство Синише Малог и других садашњих министара онемогућило рад те будуће владе. Влада са тим људима не би радила ништа друго него се бавила цмиздрањем и самохвалисањем њега и њих. Тим људима је место у истражном затвору, а не у Влади земље. Такође, Моба предлаже Прелазну владу од 10 чланова. У Србији постоји више од 10 министарстава и сва та министарства морају наставити да раде. Једноставно, потребно је оформити владу са минималним бројем министара. Број 10 је произвољан. Успут, инсистирање људи из Мобе на томе да они нису политичка партија већ покрет помало је претерано. Да ли ће се нешто стварно променити ако реч партија заменимо речју покрет?!
Предлози професора Симића указују на његову дубоку веру у уставност и законитост. Председник Србије понаша се према Уставу и законима ове земље као према крпама за брисање блатњавих ципела. Очекивати да ће он и његови од једанпут почети да поштују Устав и законе или узвишене принципе којима се обично руководе писци таквих правних аката јесте превише оптимистично. Разуме се да то не умањује значај политичких предлога које даје професор Симић. Надамо се да ће се професор Симић прикључити једном од три већ поменута покрета или ће основати свој покрет (не партију, Боже сачувај). Као што су нам демонстрирали професори Ломпар и Мировић, само давање савета другима не даје жељене резултате.
Начела суверенистичке политике су недоречена у сфери економије и финансија. Мора се од нечега живети. Држава и друштво без сопствене економије и финансијских институција тешко да могу бити суверени или слободни. То је на пример мањкавост на коју се ауторима Начела може добронамерно указати. Ти недостаци се могу отклонити и спајањем текста суверенистичких начела, декларације покрета Моба и текста професора Симића.
Мило Ломпар: Део кампање против мене водили чланови Покрета за одбрану Косова и Метохије
Надамо се да ће истакнути студентски активисти и сви актери четири описана догађаја пронаћи мудрости и храбрости да се састану и од ова три (ускоро четири) документа створе један усаглашени документ који ће бити основа за практичан програм долазеће Прелазне владе Србије.
Времена за надмудривање и стицање бољих политичких позиција више нема. Сваки дан који он и они остану на челу Србије носи страшну опасност. Он и они сваки дан могу увећати дуг Србије за неколико милијарди евра или могу поклонити неко природно или државно богатство Србије странцима. Штета коју су ти људи спремни да учине Србији већа је било чега што нормални људи могу да замисле. Време истиче. Прелазна Влада за спас и опоравак Србије мора се формирати већ сутра. Да би та влада могла успешно да ради потребно је усагласити принципе и циљеве њеног рада који су већим делом понуђени у поменутим документима.
Аутор је доктор наука и предавач рачунарских техника