Опростите, очи, тек сте такле таму, / Кад сечиво светло из утробе узе, / Убодом у семе као кужну јаму / Крв потече, на извору вечне сузе
Зоран Старчевић (Извор: Лична архива)
Опростите, ко семенке срца мала,
Туђа рука урами похоте блуде,
Трептај зрнца Неба младост није знала,
Слепа од бубњева и од плоти луде.
Опростите, очи, тек сте такле таму,
Кад сечиво светло из утробе узе,
Убодом у семе као кужну јаму
Крв потече, на извору вечне сузе.
Опростите, Мајци испружене руке,
Нема вашег вриска у свадбеном колу,
Ни радости Оца, родитељске муке,
Ни свога сведока, ни лека свом болу.