Репати реже, дахћу од друма, / осмехом леда покрију лице, / Сатрапи грозни и силе грдне, / у жадном жару лукавци луди, / сламају судно о Христа хриди
Исус Христ Пантократор (детаљ мозаика, Света Софија, 1261)
Ко си, Србијо? Кремена кога?
Да л’ се за злата твојих недара
ломе царства, ил’ због мора твога,
ил’ их красота девојки чара?
Шта тајном цвета, небом мирише,
да ноћима не утрну двори
где пером гуске госпођа пише
док кајзер ратне планове твори?
Из векова киклоп кидише
у реке рига, погани путе,
прети и пљује, спокој нам сише,
мотрећи наше мишице круте,
Чујемо ноћу, крајичком ума –
горки су зачин сваке ложнице –
репати реже, дахћу од друма,
осмехом леда покрију лице,
Сатрапи грозни и силе грдне,
у жадном жару лукавци луди,
сламају судно о Христа хриди,
Господ им, раз и раз, само суди.
жадан, рус. = похлепан
судно, рус. = пловило, брод
раз и раз, рус. = опет и опет, увек изнова
Зоран Старчевић (Извор: Лична архива)
Купујем ретке успомене
Лаку преслицу, лучем да платим,
што танке преде нити без муке,
на њој остале, хоћу да вратим,
грубе и гипке бабине руке,
Резбарен разбој ма каква стања,
на њему ми мајка ћилиме тка,
драгога лице нитима сања,
очи основа, пољупци потка,
Везеће игле што шару знају,
од рођења невена, петровца,
зором буде невесту и снају
образом цвета и китом конца,
И трлицу конопљу што памти,
дане даде девојци за платна,
на тавану сад сања да врати
доба кад беше задруга златна.
Речник успомена
(Из којих се некад рађају песме и приче)Преслица – Продужетак руку мајки и бака, и тетки, из времена кад су оне одевале, облачиле и покривале породицу и род свој делима својих руку. Преслицу саму пак рађале су веште мушке руке и украшавале је знаковима, попут Сунца и кола, старим колико и наш Род.
Од дрвета.
Разбој – Првобитна и веома напредна справа за ткање покривача, губера, поњава, ирама и ћилима, на којој су наше жене исказивале и усавршавале своју вештину и виспреност, често и уметнички дар, а дугим данима и ноћима рада на њему држале један од стубова куће и поклањале љубав својим укућанима. На разбоју су се и девојке спремале за удају, брак и нови дом и породицу.
Од дрвета и нити.
Трлица – Да би се што изаткало од конопље илити тежине, морала је она из мочила прво проћи кроз трлицу, која би стабљику претворила у влакна за даље упредање у једну од најчвршћих пређа које су људске руке од биљке створиле.
Корен речи је тр-, исти који и у речима трава и трење. Тако трлица таре, ал конопљу не сатаре, већ оплемени и човеку приближи. Беше некад. Конопља ће се вратити, а с њом и нека нова трлица модерног лика.
И прве фармерке прешле су преко трлице. Али, кад су амерички индустријалци Леви и ко. видели да се фармерке преносе с колена на колено, јер конопљи нема издера, успели су да њихови људи у власти забране конопљу јер је тобоже дрога, а фармерке се од тада праве од памука, који кратко траје. Од тада ни Србима није дозвољено да гаје конопљу.
Од дрвета.