Будућност зависи од технологија попут вјештачке интелигенције и биоинжињеринга. Већина људи томе не доприноси. Овим технологијама ће њихов рад постати сувишан и биће их могуће замијенити
Јувал Ноа Харари: „Људи су сада животиње које је могуће хаковати“ (Извор: Си-Ен-Ен)
Јувал Ноа Харари, историчар, футуриста и савјетник Свјетског економског форума изјавио је да „нам огромна већина становништва просто није потребна“ с обзиром да модерне технологије чине људски рад „сувишним“.
САД: Непознате особе минирале и оштетиле мистериозни споменик – симбол „златне милијарде“ у Џорџији
Харари је то рекао у разговору с Крисом Андерсоном, предсједником ТЕД-а.
„Многи људи осјећају да нису дио планова за будућност, иако су и даље сразмјерно доброг материјалног стања. У ХХ вијеку заједничко за све идеологије – либералну, фашистичку, комунистичку – је да су јунаци били обични људи. Ако сте тридесетих година живјели, рецимо, у Совјетском Савезу, живот је био суморан, али на пропагандним плакатима о свијетлој будућности приказиван је обичан човјек. На њима су радници из челичана и ратари приказивани у херојским позама и било је очигледно шта је будућност.
Главни медицински званичник Модерне Тал Закс: Хакујемо софтвер живота (2017)
Данас, кад човјек погледа плакате по улицама или слуша разговоре у организацији ТЕД-а, чује крупне идеје и ријечи о роботима који уче, генетском инжињерингу, блокчејн технологијама и глобализацији, и ту њега нема. Човјек више није дио будућих планова и покушам ли да разумијем – ово као хипотеза – озлојеђеност великог броја људи широм свијета, мислим да људи схватају – и исправно мисле – овако: ,Будућност нема потребе за мном. Ти паметни људи у Калифорнији, Њујорку и Пекингу планирају будућност с вјештачком интелигенцијом, биоинжињерингом, повезаношћу читавог свијета и шта све не, и ја им нисам потребан. Можда ће ми љубазнији међу њима бацити коју мрву са стола типа зајемченог основног прихода, али је психолошки много горе осјећати се бескорисним него искоришћаваним.ʻ“
Немачки медији: Гејтс од 2010. упозорава на светску пандемију – и за њу се пословно спрема
Харари је упоредио ХХ и ХХI вијек, предвиђајући да ће убудуће економија све брже смањивати потребу за људским бићима.
„Вратите ли се у средину ХХ вијека – без обзира јесте ли у Рузвелтовим САД, Хитлеровој Њемачкој или чак и у Стаљиновом СССР-у – и помислите о будућности, грађевински материјал су милиони људи у фабрикама, на њивама, војници. Без њих немате никакве будућности.
Сада, почетком XXI вијека, огромна већина становништва нам просто није потребна, јер будућност зависи од развоја сложених технологија, попут вјештачке интелигенције и биоинжињеринга. Већина људи томе ништа не доприноси, изузев можда дајући потребне податке о себи, и шта год још људи корисно да раде, овим технологијама ће њихов рад постати сувишан и биће их могуће замијенити.“
С енглеског посрбило: Стање ствари
Јувал Ноа Харари (1976), израелски интелектуалац, историчар и професор историје на Хебрејском универзитету у Јерусалиму. Аутор бестселера Сапијенс: Kратка историја човечанства, Хомо деус: Кратка историја сутрашњице, и 21 лекција за 21. век. Докторирао на Универзитету у Оксфорду 2002. године. Харари је веган, а каже да је то резултат његовог истраживања, укључујући и његово мишљење да основа млечне индустрије кида везу између мајке краве и бебе телета. Почев од јануара 2019. године Харари не користи паметни телефон. Харари је хомосексуалац и 2002. је упознао свог супруга Ицика Јахава. Венчали су се у Торонту (Канада). Светски економски форум на својој интернет страници наводи Харарија као „сарадника на спровођењу плана“ (Agenda Contributor).