Позив Сабору да издају гласно назове издајом. Комадање српског етничког простора, и предавање српских земаља нашим непријатељима, каква год била оправдања или могући „бенефити“, има само једно име – издаја!
Молитвени почетак Светог Архијерејског Сабора 2024. (Извор: СПЦ)
Уочи овогодишњег редовног заседања Светог архијерејског сабора СПЦ, позивамо оце архијереје да се не баве својим редовним пословима, јер је ситуација у нашој Цркви и народу прешла све границе ванредног стања, и постала једно алармантно „бити или не бити“. Можда је ово последња прилика за опстанак српског, светосавског народа какав познајемо и чији смо кржљави изданци. Молимо сваког нашег архипастира да се запита: да ли се пастирска служба састоји од идења низ длаку вуковима?
Оне, који имају снаге да на ово питање одговоре негативно, позивамо:
1. Да се без одлагања дистанцирају од власти и опозиција у републикама бивше Југославије. Биле оне признате државе или ентитети, све те политичке структуре изашле су испод Брозовог шињела, макар се оне и звале српским. Истинског патриотизма у њима нема, већ само личног интереса, и послушништва према страним центрима моћи.
2. Да јасно и недвосмислено инсистирају на упристојавању друштава у којима сви ми заједно живимо – борби против корупције и насиља, кажњавању свих видова криминала, довођењу у ред правосуђа, образовања и медија, и свеобухватној, системској заштити породице и традиционалних вредности.
3. Да издају гласно назову издајом. Комадање српског етничког простора, и предавање српских земаља нашим непријатељима, каква год била оправдања или могући „бенефити“, има само једно име – издаја. Кршење Устава, кршење резолуција СБ УН, кршење међународних споразума и норми међународног права не можемо толерисати само зато што су нам у изглед – врло магловит, при томе – стављене некакве могуће користи. Компромис са савешћу и чашћу зарад користи има своје име – то је проституција.
Позив СА Сабору СПЦ да одлучи од Светих Тајни евентуалне саучеснике отуђења Косова и Метохије
4. Да се недвосмислено одреде према стању у осталим православним Црквама, према канонским преступима који се дешавају нарочито у грчким Црквама, почевши од понашања Цариграда према традиционално руској јурисдикцији, па до најновијих егзибиција у Александријској патријаршији. Седење на две столице више није опција, и толерисање рушења многовековног канонског поретка у име некакве – а очигледно неискрене – братске љубави представља издају истинске љубави, оне која жели спасење свих.
У свему овоме нашим оцима архијерејима може да послужи као водиља скорашња Резолуција Епархије Новограчаничко-средњезападноамеричке, и многи други позиви упућени приватно и јавно, од стране добронамерних, да се нешто предузме, док још није прекасно.
Јасно нам је да би заокрет од досадашње политике толерисања неприхватљивог био болан и за архијереје лично, и за Цркву у целини, али другог пута нема, уколико следујемо својим прецима, и телесним и духовним.
Ми имамо прилику да опет заблистамо као светионик истине и истинске слободе многима, да будемо со земљи – или да потонемо у баналности, издаји и блату овога света.
Избор је, оци, на вама – архијерејима. Сада.
Опрема: Стање ствари