Рече ми пријатељ да се помирио са начином на који су се ствари промениле и са садашњом стварношћу, и да ту ништа не може да се уради. Можда и не може, али ми реч „ништа“ делује исувише коначно
Извор: krugzdravlja.rs
Биће веома тешко оправдати постојање света када изумру људи који памте време пре интернета, мобилних телефона и друштвених мрежа. На крају ће се и то десити, јер се исто десило са онима који памте време пре електричне енергије. Неће више бити људи који су органски повезани са светом у елементарном смислу онога шта такав свет подразумева. Пуко плутање у симулакруму живота ће се називати самим животом, јер кад понестане учитеља, онда се више ни о чему ни не може сазнавати, па ни о суштинама било које и било какве појаве.
Једна од мојих баба-тетака је викала на телефон када би то сокоћало зазвонило. Можда, мучена, није разумевала како та справа ради и зашто наставља да прави буку иако јој је она подвикнула, али је знала да се кромпир вади из земље, да кокош мора под секирче да би се направила супа и да се са бунара и сеоске пумпе по воду иде са два ведра јер она на раменима не важе. И то су суштине које немушто објашњавају човекову повезаност и уграђеност у крвоток живога света. Када крвоток стане, стаће и живот.
Књига Кала Њупорта: Како да живите боље са мање технологије (Извор: Фејсбук)
Преостаће једино да се читав тај мртви свет који надире и преплављује, прогласи живим бруталним изопштавањем сваке животности и кидањем једне по једне меморијске везе (јер физичких скоро да није преостало) које човек има са живим светом. Ако буде потребно и законским правилима, не само друштвеним. Рече ми пријатељ ономад да је прихватио и помирио се са начином на који су се ствари промениле и са садашњим изгледом стварности, и да ту ништа не може да се уради.
Можда и не може, не знам, али ми реч „ништа“ делује исувише коначно. А живот није коначан.