Site icon Стање ствари

Драгослав Пакић: Емануел – Наполеон и/или Хитлер?

Стручњаци саветују Макрону да се ипак одлучи за само једну личност и да то буде Хитлер. Тако Руси не би морали долазити чак до Париза. Берлин је ипак ближи руској широкој словенској души

Мим са друштвених мрежа

 Дволичних људи је било и биће их од како је света и века. Право су благо, пребогат мајдан типова за изучавање човековог лика у дупликату. Никада се не зна где им је реп, а где глава. Таман их ухватиш за реп кад оно глава. И обрнуто. Они сматрају да им је управо то обрнуто предност и чини их дупло јачим. Код њих pro не иде без contra. Увек може да буде, али никада не мора и да значи. И то је цела филозофија дволичног постојања.

На остали свет дволичњаци гледају са висине сопственим двогледом и мисле да су једноумници мученици са лицем али без наличја, да живе у једнопартијском систему, да сви исто мисле, а када сви исто мисле, онда не мисли нико и, на крају, када су сви на истој страни чамац се најлакше преврне што им се већ и десило. Посебно у Црном мору.

Предност дволичних јесте што су кадри стићи и утећи (једна страна стигне, а други утекне) док је једнообразним остало само „на страшном месту постојати“. Тако им и треба.

Сви једнолични су исти и сви слични као јаје јајету тако да човек, колико год да је дволичан, не успева да разликује свеже јаје од мућка. Како ће кад су, као што рекосмо, увек исти и једнообразни. До образа им је стало више него до сопственог лика у огледалу. За њих двоумити се значи два пута се умити и остати чистих руку, што је по закону чисте логике немогуће. Јер, како се може објаснити да човек није дволичан а има две руке, две ноге, понекад и две жене и два уха при чему на оба исто чује хвалећи се како је тако уверљивије послушан.

Радисав Ристић: Капитулација Бугарске 1918. године и бугарска промена страна

У политичком смислу, на дневном нивоу, бити дволичан је веома пожељно и исплативо. Дволичност омогућава да се у исто време легално и легитимно буде члан две странке без потребе за прелетањем чиме се чувају оба крила за злу не требало. Било би, поред тога, по људској, ако већ не може и по Божијој правди, да се глас сваког дволичњака множи са два чиме би њихов политички рејтинг још више узнапредовао. Бар дупло.

Друга, а не и мање важна предност дволичних јесте што у исто време и о истом трошку могу бити две личности, свака са својим особеностима. Најеклатантнији пример таквих случајева је сасвим случајно управо председник Француске Емануел Макрон (неки кажу и Микрон, али њих убрајамо у малициозне и за овај конкретан случај нису од неке посебне важности).

Наведени Емануел би, по правилима игре коју практикују дволични, у исто време могао бити и Наполеон и Хитлер. Има своје трупе, има Русију као циљ који је тешко промашити и има намеру да надмаши наведене историјске величине са добро познатим учинцима на плану међународних односа.

Извор: Политика

Стручњаци из области игара без граница саветују Емануела да се ипак одлучи за само једну личност и да то буде Хитлер. Тако Руси не би морали долазити чак до Париза. Берлин је ипак ближи руској широкој словенској души.

Двоструки аршини, дупли стандарди, двосмислене изјаве, редовна подједнака оптужба обе стране у конфликту, наводе на закључак да су алкохоличари у праву кад тврде да је тачно да они, због интензивног напајања алкохолом, краће живе али зато дупло виде. Тако једно покрива друго и опет су на истом. Запад је већ дуже време опијен својом лепотом, војном снагом, недискутабилном демократијом и да су увек у праву и у случају „да“ и када се ради о наредбодавном „не“. Крајњи резултат свега двоструког у њиховој глави по правилу се завршава као дупло голо. Чекамо.

Уколико би Пикси са својим орловима извојевао победу у Русији, не гине му ускоро упражњено место генсека НАТО-а. Тако би НАТО најзад почео да личи на нашу фудбалску репрезентацију што би значило да би тешко кога могао да победи.

За то време Шиптари на Косову и Метохији, уз несебичну помоћ и нескривене симпатије истог тог Запада, Србима укидају динар, и онај последњи, укидају лекове, храну, воду, ваздух. Остављају им широке могућности да уживају у демократији а ла Курти у којој се човек, поготову ако је Србин, најсигурније, најбезбедније и од свега заштићен осећа само ако је у затвору.

Поред дволичних и једнообразних, постоје и они трећи – безобразни али они не заслужују никакву пажњу будући да су огромна већина свуда и на сваком месту.

Exit mobile version