Линије се подвлаче када се томе најмање надамо. Људи ће увек направити нешто ново. Неке ствари остају. Укључујући и страх. Страх многих који су овај магазин кришом читали да ће бити ухваћени
На сајту „Стања ствари“ објавио сам десетак текстова. Били су веома добро примљени. Са уредником „Стања ствари“, кога никада нисам видео, Александром Лазићем, имао сам сјајну сарадњу. У уређивачкој политици „Стања ствари“ приметио сам два квалитета који недостају српском друштвеном, политичком и медијском простору: бригу о општем добру свих и интегритет.
Важно обавештење: Сајт у овом облику ради до недеље 11. фебруара, архива ће бити очувана
Александар Лазић је помогао промоцију наше књиге у Смедереву приметивши први (после је то учинио још једино Милош Зубац) да појединци преузимају одговорности државе када она то престаје да на плану културе чини за своје грађане. Хвала му на томе. O Лазићу сам чуо много ружних ствари. Ни једна се није показала истинитом. Чак и на тај начин је у јавном простору успевао да увек задржи пристојност, постојаност и да не улази у јалове расправе са онима којима је прљавштина посао. Хвала му и на томе. Хвала и нашем пријатељу и сталном сараднику на нашим књигама-самиздатима, Милошу Милојевићу, који је годинама радио за „Стање ствари“. Од таквих људи уче моја деца. Мислим да бољу препоруку не могу да дам.
Линије се подвлаче када се томе најмање надамо. Мржња увек направи пун круг, и не треба бринути да је ово крај. Људи ће увек направити нешто ново.
Неке ствари међутим остају. Укључујући и страх. Страх многих који су овај магазин кришом читали да ће бити ухваћени.
Графит у Смедереву (Фото: Стање ствари)
Наслов и опрема: Стање ствари