Драги Срби, кад видите како боли крај „Стања ствари“, шта мислите како ће тек болети нестанак Косова?!
„Стање ствари“ у једној слагалици
Надање се наше закопало
на Косово у једну гробницу.
Владика Раде
Седели смо нас тројица сабораца и причали о текућем стању на фронту – читај о последњим проблемима и озбиљним притисцима на „Стање ствари“ и људе који га окружују. А пошто је „Стање ствари“ неодвојиво од Косова (и Метохије), рекох да се морамо припремити на губитак Косова. Један саборац, у наступу чудне инспирације, поручи (четири пута): „Харамбашо, мораш се припремити и на то да нема Стања ствари!“ У наступу још чудније инспирације, рекох (себи): „Ако је већ тако и ако треба да боли – нек боли одмах!“
Драги Срби,
Кад видите како боли крај „Стања ствари“ (првог мене!), шта мислите како ће тек болети нестанак Косова?!
А ако крај „Стања ствари“ изазове буђење макар некога из нашег племена које „сном мртвијем спава“ – имало се (Стање) чему угасити! Не бих ишао тако далеко да тврдим да крај првога може спречити нестанак другог – светог и распетог нам Косова – али оно што је људима немогуће, Богу је могуће (Мт 19, 26).
Фото: Предраг Крџић
ПС. Кључно питање Српства данас јесте докле смо стигли у „Небеској литургији“, стигосмо ли макар до овог дела страдања:
„Тада Господ помор попустио,
Да помори и старо и младо.
Ударише љуте бољезање,
Тијесна гробља, а мало гробара.“
А дешава нам се све ово јер
„Нису Срби као што су били,
Лошији су него пред Косовом,
На зло су се свако измјенили“
и
„Закукаше Срби у невољи,
Ал’ се Живог Бога не сјетише,
Нити Бога ни својијех гријеха.“