Ми и данас видимо да се у Русији доносе нѣка нимало „пронародна“ законска рѣшења. Видимо да је и православност доброг дѣла архихијерархије православне Цркве врло сумњива, пише коментатор „Гремлин“
Света царска породица Романов (Извор: Фејсбук страница Мирослава Алексића)
Дакле, свѣх пет „руских егзодуса“ догодило се од Октобарске револуције наовамо, за једва нѣшто прѣко 100 година. Што ће рѣћи да је сва руска историја за тѣх стотињак година – историја егзодуса, историја истрѣбљивања, комадања руског народа и Пирових побѣда; и такође – историја самоуништавања: пороцима, самоубиствима, чедоморствима.
За нѣпуних 17 година – 1897-1913. – становништво Русије нарасло је за прѣко 50 милиона. Да нѣ причамо о привредном расту, културном процвату, расту на свѣм пољима… И то за владавине цара кога називају те „крвавим“, те „млаким“ – како кад коме затрѣба кад се упусти у словоблуђе и величање „достигнућа“ совѣтске/капиталистичке епохе.
Дабоме, зло сѣме о коме говори Проханов постојало је и у доба руских царева. Постојало је одувѣк. Разлика је само у томе што је Русија у доба царева била заштићена Божјим благословом. „Егзодуси“ почињу тек онда кад је тај благослов одступио.
Бадава утѣха у виду навођења свѣжих „свѣтлих примѣра“. Колико јуче, најпрѣвођенији руски писци били су разни бикови, улицке и акуњини. За дугине и кара-мурзе дознали смо нѣ захваљујући руској или српској културној политици, које нѣ постоје, већ захваљујући самопрѣгору ентузијаста и родољуба – практично анонимних, како тада кад су се тог посла прихватали (о свом руху и круху и на личну штету, исмѣвани као и ти аутори), тако и данас.
Ми и данас видимо да се у Русији доносе нѣка нимало „пронародна“ законска рѣшења. Видимо да је и православност доброг дѣла архихијерархије православне Цркве, благо рѣчено, врло сумњива. Видимо да је у току велика борба елита, унутрашњи ломови. Исход те борбе нико нѣ може прѣдвидѣти.
Винстон Черчил је нѣгдѣ у библијском кључу западну цивилизацију назвао Гогом, а источну, православну на челу с Русијом – Магогом. Можда ова Черчилова изјава и нѣје толико бесмислена као што се на први поглед чини. Срби су на послѣдњим изборима у огромној већини гласали за издају Косова и Метохије. На путу смо да се као народ прѣтворимо у дијаметралну супротност својих прѣдака. Танушна нада је да су то Срби учинити нѣ схватајући шта раде јер су обманути, па се уздати да Бог ту издају Завѣта нѣће узети у обзир: закон дароване нам божанске слободе налаже да наше одрицање буде свѣсно и добровољно, а нѣ плод нѣчијих манипулација. Исто тако нѣје нѣмогуће и да се Русија из Трећег Рима може прѣвратити у Магога. Нѣ дао Бог да нам се то деси.
Коментатор с надимком Гремлин