Кад се открију архиве Ватикана и Пентагона ко је изазвао и пожар у Хиландару, ко је изазвао пожар у Србији, ратни пожар, она иста сила која прети да изазове пожар у Сирији
Поводом осам година од упокојења протојереја др Жарка Гавриловића (10. 4. 1936 – 1. 1. 2016) објављујемо његов разговор са новинаром Миланом Митровићем из септембра 2013.
Новинар: Добро вече. поштовани гледаоци. Ја сам у једној од својих претходних емисија, у разговору са Владимиром Димитријевићем из Чачка, цитирао речи Аве Јустина: „Ако сам и пао нисам од Бога отпао за Њега ја се држим макар једном сузом својом, макар једним уздахом својим, није грех пасти, грех је не устати после пада“. Српска православна црква је кроз векове и историју имала у својим редовима велики број мудрих и паметних људи који су трасирали пут ка једној извеснијој будућности свог народа и нације. Један од њих је и мој вечерашњи саговорник. Отац Жарко Гавриловић, рођен 1933. године у селу Дрежник недалеко од Ужица. Богословски факултет је завршио 1971. године, а у периоду од 1967. до 1970. године завршава постдипломске студије у Оксфорду. Докторирао је Богословски и Филозофски факултет. Ових дана је изашао из болнице и нашао времена за нашу телевизију и за ову емисију. Оче Жарко, добро дошли у емисију „Сасвим лично“.
О. Жарко: Боље вас нашао, поздрављам све ваше гледаоце а желим свако добро напаћеном српском народу молећи га и кумећи га да се врати ка Христу у коме је спасење, једино спасење.
Новинар: Бројни су примери мучеништва и подвижништва свештеника кроз ближу или даљу историју – оно што су отац и мајка у дому у кући то су били свештеници и епископи у цркви. Да ли је и тако данас, оче Жарко?
О. Жарко: Тако је све било до Другог светског рата до доласка на власт Јосипа Броза, по мом мишљењу непомјаника, када је он учинио све да раскопа српску државу и Краљевину Југославију у ком циљу је и дошао тако безимено на белом коњу са фанфарама Черчиловим и глобализма западног а са тобожњом намером, како је подваљено, од Стаљина и Русије. То кажем, како је подваљено, не одобравам ја ни методе Стаљинове, комунистичке, јер комунизам где је год дошао затров’о је све, ту трава није могла да никне, ту ништа добро није могло да се створи, јер су, како Гете каже, периоди вере периоди стварања и уздигнућа. Само вера даје човеку полет да ствара и да се човек угледа на Господа јер Господ и каже: Будите ви дакле савршени као што је савршен Отац ваш небески.
Новинар: Колико су врх Српске православне цркве, Сабор и Синод дорасли ововременим искушењима и колико су у могућности да поставе и да трасирају један пут ка некој бољој будућност овог народа?
О. Жарко: Ја се сећам, пошто сам учио Богословију у Раковици, да су наши еминентни професори долазили пешке у Раковицу, да нам држе предавања, онда један добар део пута три километра отприлике пешачио се, ако узмете зиму, мећаве и тако даље, они су стари, као што је то био Трифун Ђукић, Павле Пудло, Царевски и други, долазили пешке у манастир, бесплатно, да нам држе предавања. Данас ћете ви тешко наћи свештеника да вам изврши бесплатно чинодејство, тешко наћи епископа који није богат, пребогат. А епископ је монах који полаже три завета, међу њима и завет сиромаштва. Не сме да има ништа своје, чак ни мантију. Чак мантију треба да му манастир спрема и купује. Међутим, данашњи епископи, појединци, имају ергеле коња, имају винарије, имају латифундије, имају куће, имају возне паркове и ништа им то није довољно него су вечито гладни овоземаљског добра чиме показују да су на делу против Господа Христа који је казао: „Ко хоће за мном да иде нека одриче се свега узме крст свој и пође за мном.“ Јер све је прах, све је пепео све што имамо оставићемо кад-тад. Ништа нисмо донели на овај свет. Ја се чудим безумљу многих људи богаташа, тајкуна, који имају блага, натоваре, а кад умру само има да зину и да пођу са скрштеним рукама и праведним или неправедним делима својим, ако не деле богатство које су стекли на један протекционистички начин или мафијашки, тиме што су више узимали из храма Божије природе, од Божијег дакле, па ето видите ову кошуљу ми смо узели од лана, па жене узимају крзно од лисице па се њиме диче, али кад умру, све је подложно трулежи, све ишчезава, ништа не носимо на онај свет јер нисмо ништа ни донели од овог материјалног богатства. Зато сваки свештенослужитељ који више служи богатству овога света него Господу Христу он служи више Мамони него Богу. А Господ је рекао да не можемо служити Богу и Мамони. Него само Богу и само Богу, и једино Богу и треба да служимо јер је у Њему врховна лепота, врховна мудрост коју је испољио у целом свету, безбројним галаксијама, у атому. Ето сад трагају за бозоном, том првом честицом, да дешифрују постанак света, да имитирају малога бога, чиме могу уништити шифру живота производећи ту енергију и лансирајући или активирајући је у светским размерама. То чине, нажалост, и са генетским инжењерингом, са експериментима у генетици, то чине несрећни људи који нису задовољни својим полом који им је Бог дао и да га негују као највеће добро, него женско жели да буде мушко, мушко жели да буде женско, или мушко и женско жели да општи са истим полом, оно што Бог није урадио, јер је Бог почевши од атома до галаксија стварао биполарни свет, не униполарни какав они желе да нам натуре сада са геј парадама које воде човечанство у Содому и Гомору. Зашто то не рећи баш на вашој телевизији – јер се ваша власт одупире као лав тим пошастима које уништавају поред осталог и српски народ који је више убио деце абортусима пропагираним од стране комуниста и Броза, 350.000 годишње, једна варош велика, него што је погинуло у свим ратовима. Толико генијалних људи, толико генијалне деце отишло је са овога света да буду мазала неким старкељама или неки мелеми за подмлађивање старим људима који су имућни да купе фетус и од њега стварају мелем.
Протојереј Жарко Гавриловић (Извор: Снимак екрана)
Новинар: Ви непрестано говорите људима, одлазите на трибине, гостујете у многим емисијама, упозоравате људе на време које нам долази, храбрите их. Зашто то не чине и епископи, бар један део њих, зашто су се окренули тим неким вредностима Запада, екуменизму, на крају крајева, кад гостујете по тим трибинама има ли људи који су спремни да вас чују, који су спремни да промене и себе и околину око себе?
О. Жарко: Пре свега ја морам да се извиним за мало тронути мој глас јер сам скоро изашао из болнице, имао сам неку мању хируршку интервенцију. То се, хвала Богу, завршило. Ја се надам, ако ме не уклоне глобалисти, да ћу још славити Бога – јер ме Бог враћа у живот увек. Зашто други то не раде? Не смеју, страха ради jудејског. Знате ви да су се апостоли затварали у келију у горњу собу због Јудеја и страха њиховог да их не пронађу кад су се молили Богу и Христу, па онда после Педесетнице добили су надахнуће од Духа Светога и упутство да исповедају Христа без обзира шта ће их снаћи јер живот је ионако пролазан и привремен и живот је толико кратак да би га требало сваким даном умножавати добром, духовним добром – које је једино добро које остаје иза нас у вечности. Ово пролазно све пролази и само ми хранимо тело да буде храна црвима, облачимо се у одећу која исто тако служи бактеријама за разлагање и претварање друге кошуљице живота, а они који не желе да исповедају Христа више намигују на овај свет, на новац, money, money, ја морам да кажем једну истину, једну тешку истину. Можда ћу зато и одговарати, ја сам и спреман да одговарам, да смо ми имали у Српској православној цркви људе на факултету Богословском који су куповали наше вернике и професоре да буду агенти Ватикана. Што ме онда не би чудило да међу нашим архијерејима нема надбискупа, а прича се о томе, а прича се о томе да су добили надбискупске положаје, прстење и тако даље. Када сам 90-их година служио са патријархом Павлом, који је главни кривац за успостављање односа са Ватиканом, противу Светог Саве и науке Господа Христа, после тога он је казао, ево ја морам, журим долази Амфилохије из Ватикана да видим да ли је превео папу у Православље – ја кажем, Ваша Светости тај филм нећете гледати, него ћете можда гледати други филм да је папа превео Амфилохија у римокатолицизам. Он је устао љут као попарен, пио је кафу, напустио кафу, напустио скуп и после је Аркан почео да се препире са мном те сам и ја њему рекао неколико опорих речи и он мени, не плашећи се никога. Хоћу да кажем да врх Цркве није водио правилну политику. Да смо ми имали све патријархе после Варнаве који су мученичком смрћу завршили свој живот. Осим патријарха Павла – и зна се зашто баш патријарха Павла, уосталом ја не би требало да начињем ту тему пошто сам дискутовао на њу са патријархом Иринејем, дуго, када ми је он претио, ја се нисам уплашио, онај који се плаши Бога не плаши се људи, ја њега волим и били смо пријатељи некада. Ако хоће моје пријатељство имаће га, ако хоће да буде непријатељ мој – може и то да буде, али неће са тим ништа постићи. Хоћу да кажем…
Протојереј Жарко Гавриловић: Како ћете изаћи пред Светог Саву (2012)
Новинар: Постојале су разне спекулације око избора патријарха Павла својевремено за патријарха…
О. Жарко: Јесте, ја сам то први открио.
Новинар: Да је избор био намештен.
О. Жарко: Ја сам то открио и написао писмо Сабору и послао четрнаесторици епископа, нико није смео на Сабору да покрене то питање. Ја имам то питање, ја имам и човека који је извлачио цедуљицу и који ми је рекао да је само једна цедуљица отворена, а реко’ шта је са другим цедуљицама било, каже однео Иринеј у Нови Сад. Шта ће то у Новом Саду?! Зашто то није у архиви Синода? Јер је требало да буде у архиви Синода ал’ зато што је Иринеј Буловић, заједно са Хаџи-Антићем у име Милошевића, учествовао у избору патријарха Павла на један закулисни начин заједно са Амфилохијем. Ја сам о томе причао, не бих хтео да се понављам, али оно што је најважније јесте да је патријарх Павле био мали човек кога су комунисти прогласили светим не чекајући канонизацију и не чекајући да се на гробу његовом учине чуда. Ја имам много резерви – ако ма ко у нашој Цркви покрене канонизацију патријарха Павла – ја ћу све доказе изнети који ће бити, разуме се, разарајући. Али, што се тиче других исто тако.
Новинар: Какво је ваше мишљење о садашњем патријарху Иринеју?
О. Жарко: Па већ у ту проблематику, из благоразумних разлога, не бих сада улазио. Ја знам многе ствари и ја сам саветовао, ако смем тако да кажем, патријарха Иринеја, лежао сам тада на ВМА на лечењу, када је он дошао да обиђе синовца, који је, како сам чуо касније, преминуo, и то сам му рекао у лифту, да не чини то са Артемијем што је учињено, он је мени рекао: „Жарко, не знам, доста се поодмакло, сад у суботу имамо седницу, решићемо то питање, видећемо шта ће бити“. A знао сам шта ће бити, међутим, сада сам му казао то да су се скупили архијереји Српске Православне Цркве, први пут у историји, у историји постојања наше Цркве, да рашчине и преместе владику Артемија са Косова да би радили то са Косовом што су урадили, да би се повукле оптужнице против четири силе, да би се, дакле, испунила воља Бајденова и Тадићева. Они су дубоко умешани у то и чак, је л’ Тадић био на седници Сабора, што није смело ни у ком случају да се понови. Није ни цар Душан присуствовао Сабору Српске Православне Цркве а камоли један мали титовић и скоројевић какав је Тадић, који је дубоко умешан у сва зла око Косова и око Цркве. Дакле, не бих још увек откривао целу истину, оставићу то за неко време, не из опортунизма него да не бих са прљавом водом избацио и дете из колевке, то јесте, да не бих са тешким речима саблазнио оне часне вернике, ону децу која су толико побожна, којој се ја дивим, која толико незлобиво верује у Христа и спремна је за Православље да погине, не бих хтео њих да разочарам. Али, мораћемо кад-тад сазнати истину јер је Господ рекао: „Познаћете Истину и Истина ће вас ослободити“, јер свака лаж води човека у ропство, свака истина води човека у ослобођење.
Протојереј Жарко Гавриловић: О случају владике Артемија (2010)
Новинар: Ево, у последње време се догађа један мали, тихи бунт верника против новотарија у самој Цркви односно у свештенослужењу. Један број верника се окренуо за владиком Артемијем кога сте ви управо мало пре поменули. Владика Артемије је у последњих неколико година подигао велики број цркава и приметно је на његовим свештенослужењима долази велики број верника.
О. Жарко: Да. Тачно, ја сам то и рекао ондашњем владици Нишком Иринеју, а садашњем патријарху, да не дирају Артемија јер има много монаха уза себе и иза себе има много људи верника и он је један прави ортодоксни архијереј коме су пришили, кад кажем пришили, измислили кривице и нажалост архијереји и лансирали је као лажи, тако да Грчка Црква није хтела да усвоји то јер није имала никакве доказе против Виловског и других него напротив, стала је на страну владике Артемија који већ данас има 23 катакомбне цркве, показује се потреба да се рукоположе извесни монаси у епископе да би било још више свештеника јер не могу да опслуже све вернике. И наша Црква је тиме учинила, лупила је шамар самој себи, учинила је нешто против себе. На шта ће то изаћи? Ја сам апеловао више пута на часно помирење с тим да се неправде и на једној и на другој страни исправе да се кривци извине и казне и да се они који су ишли у војном хеликоптеру у Грачаницу да туку монахиње, присталице владике Артемија, рашчине, јер, по канонима наше Цркве, ко год туче верника или клирика он је рашчињен. Зна се да је и Свети Николај мирликијски био рашчињен због првог Сабора кад је ударио Арију шамар па му је после тај чин враћен вољом и јављањем Светих Отаца из онога света. Да л’ ће се то успети, да л’ ће глас вапијућих нас неколицине допрети до тврдоуших и тврдовратих врховника?
Новинар: Значи ли то да је ишчилела братска љубав у самом Синоду?
О. Жарко: Апсолутно. Чим ви нападнете истину и пласирате је као лаж а лаж као истину ви сте се одрекли Христа ви сте постали слуга Сатанин. А тиме што су испунили вољу Бајденову и вољу Тадићеву тиме су се они одрекли Христа. И они ће видети пре мене. Мени су претили да ће мене Бог згромити. Ја сам их питао: како смеју они да виде трн у моме оку а не виде брвно у своме, да не виде своје крађе, свој неморалан живот, своје ванбрачне жене и децу, своје лимузине, свој иметак, своје латифундије које имају одавде до Аргентине и да вам кажем само то да сам ја тај који је заметнуо рат против новотарија у Крагујевцу против владике Јована шумадијског који је први увео новине тиме што их је прописао како треба ко да служи литургију. Ја сам казао да сам ја учио по литургији Светог Јована Златоустог, али овога не знам који је написао нову литургију да је литургичар. Како се он усудио и ко му је дао право ја то не знам, али, уочљиво је и треба знати да скоро сви српски епископи врше новотарије а не у Босни, не у Босни поносној јер Босна се још одупире.
Протојереј Жарко Гавриловић: Кратак синопсис мог живота у Христу
Новинар: Имали смо и ми потресе везане за недавне догађаје око епископа зворничко-тузланског господина Василија.
О. Жарко: Све знам. И ја сам иницирао те потресе раније у своје време. Мени владика Василије Качавенда није то узео за зло и када су предлагали у Синоду да ме рашчине он је гласао против тога. Морам да му одам захвалност у моје име што је имао исправан став јер ја не подлежем Синоду, мене Синод не може да рашчињава и рукополаже. Мене рукополаже и рашчињава надлежни епископ уз потврду црквеног суда. Али, господин Иринеј Буловић, који имитира великог мајстора у Српској Православној Цркви, желео је тако и он је главни мешатељ свих смешенија која не служе Богу него Сатани у нашој Цркви.
Новинар: Како гледате на присуство појединих политичара на седницама Сабора и Синода Српске Православне Цркве, ево поменули сте да је једном приликом седници присуствовао и бивши председник Србије Борис Тадић, недавно је то учинио и садашњи први потпредседник Владе господин Вучић.
О. Жарко: Исто тако противноме гледам да такви људи који нису Божији нису се још покајали, не исповедају још Христа, склони су свим пошастима овога света, међу њима и страшним перверзијама, да они улазе у Сабор и да они утичу на црквену политику. То ми личи на улажење Слободана Пенезића у олтаре Српске Цркве ради убијања свештеника. То дакле и они улазе да би претили свештеницима и да би постигли изглађење неких неспоразума које су имали Вучић и Дачић пре свега са Амфилохијем и Атанасијем, а онда и са целом Црквом која је стала у прво време против преговора и таквих договора који су постигнути са косовском влашћу.
Протојереј др Жарко Гавриловић: Светосавље је у великој опасности (2008)
Новинар: Може ли екуменизам пољуљати темеље Српске Православне Цркве?
О. Жарко: Не. Господ је рекао: „сазидаћу Цркву Своју на том камену вере апостола Петра и врата адова неће јој одолети“. Све дотле докле и један епископ буде у Српској Цркви веран Христу, канонима – Црква не треба да се боји ничега, остаће семе за будућа нека поколења, остаће семе за неку децу, омладину ову. Ви да видите те скупове, ја сам присуствовао неким скуповима па су ми узели то за зло и чак и говорио. Каз’о сам мени нико не може живи да забрани да ја говорим тамо где су Срби православци јер сам се заклео за то и за то сам и рукоположен и у заклетви то стоји. Може да ме рашчини, али не може да ми забрани. Ако ме рашчини ја ћу онда и као мирјанин проповедати Господа Христа јер знам, убеђен сам, сигуран сам да без Христа нема бољег спасења, нема боље личности нема бољег избављења, нема бољег морала, нема боље науке. Шта ћете ви када вам Господ каже „волите непријатеље своје“ „благосиљајте оне који вас куну“ „чините добро онима који вас прогоне“, ко то још каже у свету?! Па пре свега, мржња је највећи отров онога који је има. А после можда и онога према коме је уперена. Мржња дакле јесте отров свакога и сврстава свакога на страну ђавола не на страну Бога.
Новинар: Оче Жарко, чињеница је да постоји један број епископа који подржавају екуменске процесе и глобализацију на овим просторима?
О. Жарко: Па увек постоји каријериста и увек постоји, сами сте малочас рекли, оних који желе да се промовишу на темељу одрицања од Царства Божијег и пристајања на царство земаљско. Сами сте малочас поменули да ја не помињем. Али, ако то учини ма ко у Цркви знајте да ће црним словима бити записано у Црквеним аналима и знајте да ће га поколења која следе проклети због великих жртава, због милионских жртава које је папа произвео у Српском народу од првог до последњег рата. У последњем рату исто тако папа Војтила је умешан у признавање Хрватске, у распоред језуита у јединице хрватске војске, да не говорим о Другом светском рату. И према томе ако је таква црква на челу са Степинцем, папом Пијем XII учествовала у геноциду против Српског народа на страни нацизма то није хришћанска црква, то је сатанистичка црква. Ја сам у једној својој књизи то и записао наводећи три текста заклетви које језуити полажу када се заређују, читајући извесне поверљиве књиге којих данас има више и те књиге су изашле у педесетак примерака – али то је мала количина, где их год нађу спаљују, али остаће нешто ваљда за семе.
Новинар: Све чешће се прича да пожар у Хиландару није букнуо сам од себе, да је подметнут. Да се инспиратори тог злочина налазе у страним обавештајним службама. Иначе, тај пожар није усамљен случај, било је још неколико пожара у манастирима и црквама унутар саме Србије где је изгорело велико културно и историјско благо.
О. Жарко: Ви знате да је томе пожару, тај пожар претходио пожару страдања цркава и манастира на Косову, 18. марта чини ми се те исте године, и тај пожар јесте подметнут, намештен, који су покушали вешто да прикривају монаси Хиландара, скривајући и своју кривицу за тај пожар јер су тобоже оптужили немоћног игумана који је тада био да је његова пећ изазвала пожар, а у ствари сматра се, али још то није ни доказано, да је пожар изазвао један плаћеник америчке ЦИА који је вршљао на овим просторима и то помоћу муслимана, пре свега Шиптара, јер су они тако безобзирно примили и Шиптаре као радну снагу у Хиландар, што је велики грех и пред Богом и пред Светим Савом. Према томе, грешка је учињена, велика грешка ће се платити али знаће се сигурно ускоро кад се открију архиве Ватикана и Пентагона ко је изазвао и овај пожар, ко је изазвао пожар у Србији, ратни пожар, она иста сила која изазива, прети да изазове пожар у Сирији.
Новинар: Према одређеним информацијама један број свештеника наше Цркве, кроз ближу или даљу историју био је у масонским редовима. Да ли је то у одређеном нескладу и сукобу са темељним учењима Цркве?
О. Жарко: Јесте. У потпуности је у сукобу јер масонска организација је замишљена, основана и одржава се у свету водећи борбу против Христа. На извесном степену они стављају икону Господа Христа и онда газе на њу и пљују на њу као на Сатану и одричу се Сатане у виду Христа. А то обични масони до 10. реда и не знају, то су већ посвећени кругови којима се открива истина од 17. реда до 33. степена. Једни масони…
Новинар: Али се приликом иницијације у масонске редове заклетва полаже над Светим писмом?
О. Жарко: Свето писмо они употребљавају, не Јеванђеља, него само Свето писмо Старог Завета. Ја пишем једну студију, Хришћанство, прво Масонство, Марксизам као религије, доказујући да су то религиозни покрети срачунати против хришћанства. Да и марксизам, који има своје тајне, своје ритуале своје посвећене личности, своје изабранике, и масонерија која има своје синагоге, своје стубове, своја знамења, своје симболе, своје свевидеће око и многих других симбола, хиљадама, да је то једна врста религије, да они имају своје проповеднике, своје лекционаре, оне који читају лекције и одабирају, нигде масони не употребљавају ниједну посланицу и никакав текст што се тиче Господа Христа. Према томе то је антихришћанска организација и на штету нашу. У садашњој црквеној организацији постоје масони који играју утицајну улогу у Српској Цркви данас, који седе на две столице, а Свети Синод Руске Заграничне Цркве, тридесетих година у Сремским Карловцима под Храповицким архиепископом, донео је одлуку против масона и против њиховог присуства у православној Цркви. Од тада до данас они на споредна врата улазе и излазе где год хоћете, тако је и епископ у Америци један изабран као масон.
Новинар: У оквиру наше Цркве?
О. Жарко: У оквиру наше Цркве за време патријарха Германа, тамо многе цркве имају, знам, управнике црквених општина масоне и доста и свештеника има који су масони, ја сам скоро био тамо и наишао сам на врло хладан пријем 2010. године у Канади, углавном због масона јер је то било после тога кад сам ја са покојним Крстићем разбио геј параду.
Новинар: Српски народ се на крају 20. и ево почетком 21. века некако нашао сам без моћних пријатеља и заштитника. Опет неки кажу да су Срби и Јевреји, што је признаћете истина, грдно пострадали у 20. веку и да то може бити извор некаквог савезништва и разумевања.
О. Жарко: Да је среће тако би и требало да буде, али тако није. На крају крајева, све измишљотине за овај последњи рат 99. године потекле су из јеврејских новинских извора Рудер&Фин и тако даље о чему постоје књиге као што је књига „Ратни добоши“…
Новинар: Миле Бергман?
О. Жарко: Јесте, и друге које то доказују. Дакле, нико се није више огрешио осим Ватикана и Јевреја о Србе као у овом последњем рату. А што се тиче да нисмо имали савезника криви су титовићи. Сам Тито је одбио савезништво Русије, приклонио се савезништву Запада, изигравао неког несврстаног владара а завлачио је руку као масон свакоме и узимао зајмове и узимао позајмице не рачунајући и не водећи рачуна да ће то наша деца платити. С друге стране и титовићи после Тита радили су исту политику. Покојни Слободан Милошевић, кога сам ја још за живота на сред Теразија проклео да му се семе затре због изгона Срба из Крајине, има то забележено, неко је забележио на камерама. Он је сам начинио велику грешку што је признао војну хунту која је устала против Јељцина и на тај начин изазвао бес и револт оног незграпног медведа који је као пијан играо пред Белом кућом а при том се смејао идиотски кад је он играо, ако сте то гледали.
Протојереј Жарко Гавриловић: Стварни пакао за Србе у Брозовој Југославији
Новинар: Када већ говоримо о неким дилетантским потезима власти ево недавно је и председник Николић разгневио Владимира Владимировича Путина одликовавши у исто време и њега и његовог смртног непријатеља председника Грузије Михаила Сакашвилија. Али да се вратимо ипак Србији и нашим овоземаљским темама и мукама. Док народ преврће по контејнерима, тражи залогај да преживи дотле представници народа уживају све благодати овога света а пошасти глобализма улазе на сва врата у Србију. Ево, и ове године крајем септембра спрема се нова геј парада.
О. Жарко: Знам, позвали су ме да учествујем на Литији на Крстовдан против те параде. Кад год мене виде на паради или негде на улици – почну да алачу горе него Индијанци на мене. Ја им ништа не чиним, ја сам миран и хладан као шприцер, стар човек, не могу да се узбуђујем, не могу да их мрзим, ја могу само да их презирем, да их презирем што одбацују Божији дар и мешају хормоне да мушко постане женско и женско мушко и да се приказују они као наказе, као неки антиподи људства и тако даље, којих много има у Цркви и држави, нажалост много више него што ми знамо и него што мислимо да знамо, због тога што је то конјунктурно, што је то исплативо, што се за то добија положај, уз положај иде плата, уз плату иде моћ корупције а ја сам о томе писао да су ти људи склони свим злима свим активности у човечанству које се спроводе међу нама, да је Версаћија убио његов пријатељ интимни, хомосексуалац, колико су они убили деце, један педофил је у Хрватској, у Француској убио 500 деце, други у Белгији 350 и почело суђење и прекинуто и ником ништа. Где то сме да се деси у хришћанским усвојеним законима и државама?
Новинар: Да ли је педофилија и хомосексуализам, да ли су узели маха и у власти Србије и, ако смем да питам, и у самој Цркви?
О. Жарко: Да. Нећу даље елаборирати, како бих рекао, образлагати на то питање али одговарам да. Ја сам први прозвао Пахомија и Илариона из Хопова као педофиле што се касније и потврдило, али Црква није реаговала, напротив, патријарх Павле, и за време њега су се те пошасти намножиле, он је замолио Коштуницу да заштити Пахомија, да пренесе тежиште на Црквени суд јер је Пахомије рекао ако мене изведете на Црквени суд ја ћу проговорити, а ако ја проговорим тешко свима вама. Можете онда схватити колико је та пошаст узела маха да пред њом дрхте и поједини епископи. Дакле, да, у многоме, постоје теревенке које организују настране личности по извесним хотелима а чува их српска полиција, које имају изобиље хране, пића, изобиље деце, мушке и женске да бирају кога хоће и шта хоће. То су страшне ствари о којима не води рачуна ни Црква ни држава, а још мање атеистичка држава која је изоловала Србију. Малочас сте ме питали зашто смо ми остали сами. Па знате ли да у децембру месецу 98. године покојни Слободан Милошевић даје интервју Фигароу и каже да је убеђени комуниста, наши људи износе наше заставе са петокраком против Туђмана и усташа, а они само могу да прикажу да смо ми комунисти. На основу тих застава, на основу петокрака, на основу свега што се водило – а Реган је рекао да је комунизам осуђен на сметлиште, ђубриште – наши нису имали ни очи ни уши, тако да Слободан, за време побуне војске у Москви, подржава војни пуч против Јељцина, изазивајући Јељцина да нам додели шачицу ракета С-300 да можемо и ми да нижемо њихове авионе, да смо их оборили 50 да видите како би кукали и Американци и Енглези и ови други, као што сада прете у Сирији. Видели су да је мечка играла пред нашим вратима ал’ дошла је сад и пред њихова врата и сад нема више одступања. Не може више Русија да се прави невешта и луда јер Ђаво је однео шалу.
Новинар: А зашто су у тој некој хистеричној кампањи против Срба током 90-их година на моменте предњачили припадници јеврејског народа, попут Медлин Олбрајт, попут још неких других истакнутих политичара?
О. Жарко: Зато што су имали своје ненамирене рачуне са Српским народом. Олбрајтова је имала ванбрачно дете са једним Црногорцем које никада није ни видела ни одгајила и која је мрзела Србе барем због тога ако не и због другога, јер је за време 2. светског рата била као ћерка са својим оцем у Чешкој амбасади, живела у Београду. А зашто је Клинтон? Па примио је од Шиптара више милиона евра, овај долара за своју кампању, другу, да би могао да буде председник, да буде изабран и на тај начин се продао. И догађаји у Рачку нису били догађаји са Шиптарима него догађаји са убаченим силним шпијунима који су погинули преобучени у шиптарске униформе. То треба народ да зна. Али народ наш има споро памћење, али дуго памћење. Не заборавља тај народ никада зло него га носи у својим генима и када дође тренутак да се подигне главу ја мислим да ће подићи а не може подићи главу све дотле док има погнуту главу Русија, док Русија не подигне своју главу, док се не пробуди Руски медвед, нема буђења српском соколу нити орлу на српској застави.
Новинар: Оче Жарко, ја вам од срца захваљујем за овај разговор, желим вам брзо оздрављење обзиром да, ево понављамо, обзиром да сте буквално пре пар дана изашли из болнице и да наш разговор наставимо првом приликом када се ваше здравствено стање стабилизује. Хвала вам пуно за овај разговор.
О. Жарко: Хвала и вама што сте савладали толики труд, дошли у моју кућу, замолили ме да се обратим своме народу који ја неизмерно волим, због ког сам постао свештеник и желео увек да будем слуга Бога и свога рода, како и носи назив један серијал мојих књига од двадесет комада У служби Богу и своме роду и будите сигурни да ћу до последњих издиханија служити само Богу и српском роду без обзира на последице и све друго што следи. Кажу да ме трују, нека трују, тровали су и друге, отровали су Сократа али нису се прославили. Неће се нико прославити који зло чини. Према томе, ја сам смртан човек. Ја желим своју смрт да крунишем вечним животом и ништа друго.
Протојереј Жарко Гавриловић: Порука будућим генерацијама Срба (2012)
Новинар: Поштовани гледаоци, помолите се Богу, разговарајте са Њим, потражите савет, утеху, радујте се са Њим и наравно, останите и даље уз нашу телевизију.
Интервју са протом Жарком Гавриловићем, емитован 20. септембра 2013. године на ТВ Бијељина. Узео га новинар Милан Митровић, за емисију „Сасвим лично“
Наслов, препис и опрема: Стање ствари