Јер су моја леђа јасеновски долови, / Еванђелист вијекова, надлијеће ме суп. / Клином сна подупирем бесмртности клин, / Апостоли истине, чува вас ваш син!
Икона Јасеновачких новомученика (Аутор: сестра Марија, манастир Јасеновац)
Вуку јарам времена на небеси волови,
Апостоли истине, гдје ли сте ми сад?
Моју кичму сагињу ваши давни болови,
Анатему невиних носим и ја млад.
Којој зори допусти пастир стада мог,
Отета од свјетлости да не сване чак?
Јутро прије свитања док ствараше Бог,
Инок црне одоре пресрете га – мрак!
Чизме тешких ђонова заклонише дан,
Ексери у месу засврбјеше јауке,
Кожа трпи убоје, бразде носи длан.
Али ваше болове данас трпе науке,
Тег тишине носе полупразне хартије…
Ево наше дјеце, која вас не познају,
Жртвоване раљама изгладњеле братије.
И зато им шапућем, јер треба да дознају,
Велом тајне скривену, тугу својих предака,
О крвавом сутону, мрклом прије свитања.
Тежак сан над капцима ових лежи редака.
Будите се, чујте ме из стољетног питања:
Увијене прашином, гдје да нађем вас,
Далек лелек вјечности, што одзвања жив?
Уздижем из тамнице свој танани глас,
Ћутећи ваш бол, ја знам да сам крив.
Епопејом логора мршав храним стих,
Градим нову Градину, ко неимар тих.
Вуку јарам времена на небеси волови,
И ја на свом челу носим биљег скуп,
Јер су моја леђа јасеновски долови,
Еванђелист вијекова, надлијеће ме суп.
Клином сна подупирем бесмртности клин,
Апостоли истине, чува вас ваш син!
Милица Боровчанин
Трећи разред гимназије СШЦ „Василије Острошки“
Соколац
Опрема: Стање ствари