Осим ставке да говоре исти језик и да насељују разне регионе са разним обичајима, Халкокондил ништа друго поуздано о старој историји Срба не зна, пише М. Пејковић на „Стању ствари“
Извор: Стање ствари
Неће бити да је све баш тако како каже овај двојац који је покушао да преведе (селективно-парцијално, а не у целини како би требало) поменуто Халкокондилово дело.
Има нас који смо одавно читали Халкокондила на оригиналу (Laonici Chalcocondylae Atheniensis Historiarum libri decem, Ed. Weberi, 1843), па можемо да изнесемо валидну критику:
Прво, Халкокондил каже да није сигуран где је прапостојбина Срба, тј. није сигуран да ли су они дошли са севера на Балкан или обратно (”ουκ αν δη λεγόμενον ασφαλώς λεγοιτο υφ’ημων” – стр. 34). Оно што је једино истиче да је сигуран, то је да Трибали (Срби), Мези (Бугари), Илири, Хрвати и Сармати (Руси) говоре истим језиком и да настањују разне регионе са различитим правним порецима. За све остало у вези тих народа, јасно каже следеће – „Нико ништа није рекао јасно о овим (народима), а што бисмо ми могли имати као доказано у историји“ (”Ουκουν δη λεγεται προς ουδενων, ωστε σαφες τι περι αυτων εχειν ημας ες ιστοριαν αποδεικνυσθαι” – стр. 35). Дакле, осим ставке да говоре исти језик и да насељују разне регионе са разним обичајима, Халкокондил ништа друго поуздано о старој историји Срба не зна. За све друго је рекао да су само (па и његове личне) субјективне спекулације.
Вечерње новости: Халкокондилови „Докази историје“ и прапостојбина Срба
Друго, то његово признање да је несигуран око прастаре историје потврђује даље на делу када за још један народ користи идентичну реч ”најстарији народ” – Ските (”ως ειη τε το γενος τουτο παλαιοτατον κατά την οικουμένην εθνών…”, стр. 127). Притом, док је говорио о Скитима мислио је ту на Златну Хорду Монгола који су дошли на територију ранијих правих Скита (чију су потомци данас Алани и Осети на Кавказу). Халкокондил јасно разликује Ските од Сармата (Руса) – каже да говоре разним језицима и да нису сродни народи. То је једна од тенденција византијских људи да све народе који се промене у датој географској области називају географским именом или именом народа ког најдуже памте византијски архиви. А овде Халкокондил у истом делу два народа сматра најстаријима, што му дебело одузима на поузданости, коју он делимично и сам доводи у питање, само неки читају само оно што им одговара.
Треће, он сматра да су Албанци Македонци (стр. 532). Ово је писао: ”Да, могао бих Албанце пре да прикључим Македонцима него било ком другом народу света. Јер, уистину се не могу ником уподобити, до македонској раси”. Тиме сви они који верују у Халкокондила као догму, себи чине медвеђу услугу – гуслају о Србима до Урала, а тиме несвесно Шиптарима дају зелено светло да баце тапију на српску земљу Македонију. Ужас!
Извор: Cambridge University Press, .
Четврто, када говори о Илирима (стр. 531), он каже да су они пореклом одвојени од Словена, иако данас говоре сличан језик као и они. Каже да је то народ који носи име по земљи (римској провинцији Илирији) и који се ширио по Балкану, и да је током тог ширења долазио у стапање са околним народима и мењао свој језик. Нешто слично старим Бугарима који су задржали своје несловенско име са Волге, али који су се стопивши са Словенима на Балкану променили и свој језик. Халкокондил даље каже како није сигуран да ли су се Словени некада давно и како стопили са Илирима па отишли од њих на север преко Дунава, или су попут Бугара са Волге дошли на Балкан и узели илирско име, а задржали свој језик (премда у његово време Илири нису себе звали Илирима, већ Србима). Но, у једном је у праву – народи и племена у историји су се мешали у историји исто колико су се и клали, тако да Словени у генетском смислу нису исто данас, пре 1000 или пре 4000 година – имају у себи доста келтских, угро-финских, германских и медитеранских гена, премда имају исте или сличне језике. Али, једно је генетско мешање, а друго је културна доминација која може бити доста монолитна и константна кроз историју.
Пето, чак и да је заиста био сигуран да су Срби (тј. Словени) или Скити (у његово време Монголи, а некада Алани чији су савремени потомци Осети) најстарији народ, Халкокондил није тврдио да су они старији и од његовог народа (Грка-Ромеја). Наиме, он каже да су Трибали, Мези и Скити најстарији у свету од свих народа који нису Грци, тј. који су варвари („κατά την οικουμένην εθνών“ – стр. 35). Ово έθνη од έθνος, Византинци су користили само како би означили оне који не говоре грчки-латински и који нису православни, никада нису те изразе користили да означе сами себе.
П.С.
Не знам како су преводили поједине реченице, још немам њихову књигу, али ово за сада одговорно тврдим – ово што они помпезно причају у овој интервјуу Новостима, односно на насловној страни књиге, нимало не одговара ономе што стоји у Халкокондиловом оргиналу. Вероватно су све урадили у нади да добро зараде на манији аутохтониста, који ће након свега још дубље утонути у своју прелест.