Не заборавимо, ово место није локација, већ локалитет. Опленац је симбол и мерило
Извор: mojsvetuboji.com
Шетам готово празним парком. У јеку летње сезоне од туриста скоро да нема ни живе душе. Тек ту и тамо искрсне понеки мешовити брачни пар из иностранства, са децом која не знају српски.
Продавница сувенира, сокова и сладоледа, крај куће краља Петра, полупразна је и затворена.
Није увек било тако.
Летњи Опленац из мог детињства испуњавала је дечија радост. На шумској трави, међу раскошним крошњама, ујутру су се простирала ћебад, на којима су баке, маме или тетке седеле, надгледајући разигране малишане и занимајући се ручним радовима. Данас и велики и мали седе у четири зида и занимају се мобилним телефонима.
У хотел су долазиле прволигашке спортске екипе, а у башти хотелског ресторана увече је свирао оркестар, са пробраним репертоаром, и служио се један од најбољих роштиља у Србији.
Из Београда су на вечерњи провод луксузним спортским аутомобилима долазили изданци новоусељених дедињских домаћина.
Посебан и неповратни шарм Опленцу давале су времешне, али отмене и неговане госпође, некадашње дворске даме из тада још живуће краљевске емиграције. Колико сећам, долазиле су из Трста, Лондона… Моја покојна тетка је уживала да чаврља са њима, а ми деца да њушкамо мирисе страних парфема.
У цркви св. Ђорђа као кустос радила је прелепа теткина кума, потомак пребеглих Руса. После ње нико никада није тако надахнуто говорио о историји овог храма и читавог краја. Њен мекани изговор, са наглашеним руским акцентом, просто је опчињавао слушаоце.
Црква св. Ђорђа на Опленцу (Извор: mojsvetuboji.com)
Без помена сељанки које су у корпама од прућа, прекривеним белим уштирканим платненим салветама поподне на продају доносиле још топле лепиње са кајмаком, моја прича о Опленцу кога више нема не би била комплетна. Такву укусну ужину касније никада и нигде нисам јела.
Беше…
Заједно са опленачким сељанкама, нестало је и оних дивних госпођа. То је у земљи Србији органски повезано и једно без другог не иде. Да ли ћемо то једном схватити?
Натпис Сувенирница наспрам хотелске рецепције исписан је наравно латиницом. Недавно уђох тамо и, објаснивши зашто то кажем, узвикнух: “Срам те било Шумадијо!” Каквим коментаром је моја изјава пропраћена не бих желела да цитирам.
Натпис Сувенирница на латиници (Извор)
Изгледа да је посткомунистичка Србија гора од комунистичке, а у ствари то је једна непрекинута нит.
На крају – не заборавимо, ово место није локација, већ локалитет. Опленац је симбол и мерило.