Неодустајно залагање за КиМ у саставу Србије, чак и по цену проглашавања привремене окупације, разумни евроскептицизам и постепена али одлучна ресуверенизација добар су полазни основ за размишљање
Извор: Фејсбук страница Владана Вукосављевића
„… Баште су
Распамећене од кретања
По векторима свог цветања –
А делом још од маште су.
Још једном тај врв у жилама,
На стрмој косини столећа.
Трепери сказаљка пролећа
Међу мргодним силама“.Иван В. Лалић, „Пролеће Котеж Неимар“
У четвртак је на програму литија, молитвена поворка СПЦ и народа, која ће бити одржана у знаку речи Светог владике Николаја Жичког и Охридског: Молитвом измолимо благословени мир међу људима!
Идеја је да Срби, без обзира на све поделе, заједно прошетају уједињени у молитви за мир и безбедан живот.
Руководећи клир цркве која се пре само годину дана одрекла своје душе и тела у Македонији, данас се залаже за јединство националног тела и душе. Заиста су чудни путеви господњи.
Како ствари стоје, број учесника вишеструко ће надмашити број оних који редовно иду у цркву или се могу означити као верници који се Богу не обраћају само онда када им затреба нека брза, ефикасна и делотворна помоћ за неки конкретан проблем.
Како год, СПЦ је старија од свих нас, људи су пролазни а вредности нису.
Ово је Београд. Ово је Србија. 🇷🇸 pic.twitter.com/XU8d92Q0Zz
— Arno Gujon (@ArnoGujon) May 25, 2023
Најзад, у самој суштини, никад није рђаво да се људи окупљају у молитвеним шетњама. Корисно је и људима и цркви да се саберу и приберу.
Дан касније заказан је митинг власти, у основи посвећен терању ината опозицији и детињастом али и провокативном мерењу мушкости, које је доливање уља на ватру новонастале друштвене нестабилности.
Круже приче, али и докази, о великим притисцима на људе да из удаљених крајева државе дођу на скуп. Власт не обавештава јавност ко ће да сноси трошкове, често и врло невољног, доласка запослених у јавном сектору на радни дан и штету која из тога настаје. Владајућа коалиција или сви ми? Несрећни Јавни сервис РТС о овоме не сме ни да зуцне.
У суботу је скуп опозиције, односно трећи наставак масовног протеста који је по својој унутрашњој структури један од најчуднијих.
Формални организатори, изузимајући НС, су странке, покрети, НВО, активисти и појединци углавном наглашено прозападне и анационалне, понекад и отворено аутошовинистичке оријентације. Од зла оца и још горе мајке.
Они би сутра потписали независност Косова у замену за илузорну „европску перспективу“, увели би пун пакет санкција Русији, на државном нивоу признали „геноцид“ у Сребреници, раскинули би сваку везу са Српском и на сваки начин би у неотитоистичком и евроатлантистичком маниру уништавали сваку здраву државну и националну српску идеју.
Н1, Нова.рс, Данас, покојни НИН и Време, бестидно лажући, убеђују јавност да је тај протест „грађански и проевропски“.
Светислав Пушоњић: „Србија наде“ и „Србија против насиља“, две анти-Србије
Међутим, апсолутно предоминантни број људи који су долазили и опет ће доћи на тај скуп, не подржавају корпус антисрпских идеолошких ставова „организатора“ и наглашено су националне и патриотске оријентације.
За то време, тзв. патриотске странке су у трагикомичној хибернацији, детињасто збуњене и конфузне.
Политички Запад волео би да медијском манипулацијом спроведе идејни инжењеринг скупа али стварност га у томе грубо спречава.
Запад би преко својих агената од утицаја да енергију и бројност учесника протеста користи као притисак на власт да она још брже гази сваки српски историјски интерес а народ би да спроводи сасвим супротну агенду. Отуд и лутања у концепцији скупа и циљевима.
Остаје да се види како ће прозападни организатори скупа да се проведу кад народ који „предводе“ реши да им објасни неке ствари и принципе.
Србију током наредних дана чекају три велика скупа, сва три прожета контроверзама и извесном идејном збрком.
Било би добро да протекну мирно и да недељу која следи, као народ дочекамо мало бистрије памети у погледу циљева за које се залажемо и начина како да до њих дођемо.
Верујем да су неодустајно залагање за КиМ у саставу Србије, чак и по цену проглашавања привремене окупације, разумни евроскептицизам и постепена али одлучна економска, образовна и културна ресуверенизација добар полазни основ за размишљање, окупљање и деловање.
То би било добро, а биће како заслужимо.
Опрема: Стање ствари