Једино је сигурно да излазна варијанта унутар постављеног системског оквира не постоји. И неће је бити ко зна још колико
Са трећег протеста „Србија против насиља“ (Извор: Фејсбук)
Морам да рушим снешка и онима који се гнушају и НАТО-позиције и НАТО-опозиције, али полажу наде у некакву „патриотску опозицију“.
Где ви видите такву?
Оне суботе јесенас, 17. 9. 2022, када се шиптарски травестит сликао гологуз пред Црквом Светог Марка, ја не видех никакву „патриотску опозицију“ на улици, никога сем монаха Антонија и шаке његових следбеника. Пре два месеца, када је Лајчак дошао у Београд да са великоиздајником утаначи детаље око коначне предаје Косова, ја опет не видех никакву „патриотску опозицију“ пред Скупштином, опет никога сем монаха Антонија и његове невелике групе. Она удбашка приредба 17. марта, уприличена је реда ради, post festum, када је за све већ било касно (а и то је изведено под бенигним слоганом „Не капитулацији“ уместо „Не издаји“, не беше ни толико куражи да се ствари макар назову правим именом).
Ваљда под „патриотском опозицијом“ не подразумевате политичке пилићаре који у кризним моментима увек остају немушти, половични, недоречени (да не угрозе и оно мало мрвица које им Систем баца са политичког стола), од којих су неки директна Вучићева творевина, неки рестлови Коштуничине странке и баштиници његовог млаког родољубља, а неки се комбинују сад са НАТО-опозицијом, сад са НАТО-позицијом (а наводно су „независни“ и од једних и од других).
А ако неко од вас пита: Па добро, шта је решење? одговарам: Немам појма, али сам сигуран да излазна варијанта унутар постављеног системског оквира не постоји. И мислим да је неће бити ко зна још колико. Ми смо у позицији Кјеркегорове дивљачи која је заточена у лисичјој јазбини и која „гоњена очајањем покушава стално да нађе неки излаз и налази увек улаз кроз који се враћа самој себи“.
Нема лаких решења, поготово не у плиткој и савршено контролисаној равни политике. Следи период дугог робовања и страдања, као апсолутно заслужена казна за свеукупну отпадију и себеодрицање, до које се дошло кроз тотемско обожавање западних крвника и њихових утопија. Зато уместо безглавог тумарања и опредељивања између понуђених варијанти, боље се психички спремајте за оно што тек наилази и чините што можете као појединци (или уистину независне и неконтролисане групе) да сачувате што се сачувати може пред цунамијем Светског Зла који се дигао да нас потопи.
Наслов и опрема: Стање ствари
(Фејсбук страница Светислава Пушоњића)
ИСПРАВКА: У претходној верзији је погрешно стајало „Оне суботе јесенас, 17. 9. 2023“ (хвала коментатору @Pavle Aćimović, 22. 5. 2023. у 12:38).