Ако је тоталан број демографских жртава у Југославији у 2. св. рату био близу 2.3– 2.5. милиона, онда је на целој територији НДХ заједно са Јасеновцем морало бити бар око 500.000
„Велики насип“ у Јасеновцу (Извор: Егон Бергер, 44 мјесеца у Јасеновцу)
Из књиге: Dragan Pavlovic, Амерички поход на Русију (МЕИТ – милитаристички и економски интегративни тоталитаризам), Књига 2, Published by Dialogue, Paris and Čigoja štampa, Belgrade, p. 363-367, 2022.
Поуздан број жртава другог светског рата је сад, после више од 70 година, немогуће добити. Покушаји да се та истраживања актуализују су отежани поменутим неонацистичким заокретом, не само на територији екс-Југославије (Хрватска) већ у целој Западној Европи. Број стварних и директних жртава, дакле убијених, свакако је још теже добити. Постоји један начин да се добије прилично тачна процена, а то је само на основу резултата редовних пописа становништва, не укључујући у анализу досадашње студије које се све заснивају на непотпуним подацима и хипотезама, те ми због тога дајемо само скраћену листу те литературе. У начелу, из резултата званичних пописа на целој територији Југославије види се да је пораст становништва био готово линеаран скоро до 1991. године са сталним лаганим падом кривуље, те се може, на основу тих великих бројева, екстраполирати колики се нагли пад становништва десио у годинама рата.
(1) Математичар Владета Вучковић, кога сам срео 1991. у Паризу, је одмах после 2. св. рата (1947), као службеник Завода за статистику у Београду, по налогу Владе Југославије, израчунао – проценио, да су демографски губици (значи недостатак становништва проузрокован ратом, дакле убијени, у рату или логорима, погинули, нерођени и сл, укључујући и емигрирале/избегле) били око 1.7 милиона. То је државна власт протумачила као директне жртве рата. Прорачун му се заснивао на парцијалним проценама и извештајима о несталим особама добијених после краја рата, укључујући избеглиштво и евентуалне жртве у НДХ, разне методе су коришћене укључујући и ископавања и сл. Касније, тотални демографски губици за целу Југославију били су опет „слободно“ процењени на највише 1.9 милиона (Жерјавић, Кочовић), те процене су биле добијане на сличан начин, и то је био узрок вероватно погрешних процена броја усташких жртава у Јасеновцу и Независнoj Држави Хрватскoj – НДХ.
(2) Ми данас знамо, а то је непобитна чињеница, да је пораст становништва од 1921. до 1991. био ЛИНЕАРАН (!), тј. на сваких 10 година, пораст становништва је износио увек око 2 милиона. На тако добијене бројеве би свакако требало додати и ефекте промена граница Југославије, посебно додатак Истре.
Табела 1. Пописи становништва Југославије + Минимална предвиђања жртава 2. св. рата
_____________________________________________
Година пописа Број становника
1921. 11,984,910
1931. 13,934,000
Минимална предвиђања
(1941) 15,900.000 на основу пописа 1931.
(1945) 17,300.000, очекивана вредност на основу хипотетичне вредности из 1941 + Истра и остали крајеви.
(1945) 15.000,000, предвиђена вредности добијене ретроградно према попису из 1948 (с минималним бољим природним прираштајем услед евентуалног послератног ефекта).
Дакле демографски губици су 2.300.000 (17,300.000 – 15,000.000)
1948. 15,773.000
1953. 16,937.000
1961. 18,549.000
1971. 20,523.000
1981. 22,428,000
1991. 23,473.000
Све те процене су садржале евентуалне хипотетичне факторе, као што су разне миграције, исељења Немаца из Војводине и крајина, као и жртве у НДХ логорима. Кочовић чак већ урачунава 300.000 до 400.000. Дакле његова процена о 1.925.000 демографских жртава већ садржи значајан број жртава НДХ.
Очекивани број становника за поједине године се такође може рачунати (предвиђати) на основу годишњих извештаја о фертилитету тј. наталитету и морталитету. Једна комплетнија анализа предвиђа чак 18 милиона за 1945. годину, што онда приближава број предвиђених жртава рата до око 3 милиона.
Кад имамо попис из 1931. може се предвидети колико је становника требало „очекивати“ 1941. и 1945. Из броја добијеног на попису 1948. може да се изведе „реалан“ број који је вероватно био 1945. године. Разлика између „очекиваног“ броја за 1945. и „реалног“ броја, изведеног из пописа 1948, би могла одговарати стварним демографским губицима 1941-1945. (Табела 1.) Треба само водити рачуна да се у попису из 1948 урачунала Истра и још неке мање области.
Попис из 1948. сугерише цифру за 1945. која је МАЊА за бар 2.3 – 2.5 милиона од „очекиване“ цифре (такође и на основу броја рођених и броја умрлих). Још два проблема су могла да нешто утичу на ту процену[1]. Ово показује колико тешкоћа сви ти прорачуни носе и да би требало да имамо највише поверења у бројеве добијене редовним пописима становништва. Наша се метода ослањала у главном на те изворе.
Могуће је да је десетогодишњи природни прираштај био већи у периоду 1931-1941. те процена за 1941 подбацује. Такође, број становника је вероватно нагло порастао 1945-1948 као ефекат ослобођења. Зато је попис од 1948. дакле сигурно мало умањио процењене губитке за 1941-45. И једно и друго би смањивали број добијен за демографске губитке за период 1941-1945.
Такође, рат није имао много ефекта на демографске губитке (пад природног прираштаја, на пример) у неким деловима Југославије где је колаборација власти обезбеђивала социјални мир, али је насупрот томе демографских губитака било више у оним крајевима који су били под окупацијом. Зато не треба очекивати посебне демографске губитке у деловима централне Хрватске, Далмације, Македоније и Словеније.
Постојала је такође значајна миграција српског становништва из Војводине, Срема и других крајева НДХ, из Српске крајине, рецимо, и из Босне и Херцеговине ка Србији, те су се губици саме Србије нису добро видели у попису из 1948. Али су зато губици из тих поменутих крајева једним делом били „повећани“ услед миграције, а не од ратних страдања.
Постоје прилично прихватљиве процене (Никодијевић) да је у самом Јасеновцу вероватно настрадало бар 100.000 људи. Али, ако је тоталан број демографских жртава у Југославији у 2. св. рату био близу 2.3– 2.5. милиона, а то наша анализа јасно показује, онда је на целој територији НДХ заједно са Јасеновцем – а то су те жртве усташких злочина о којима постоји непрестана полемика – морало бити бар око 500.000. Ево зашто. Најближа процена нашој је она од Кочовића (1.925.000) која већ укључује број од најмање 300.000 жртава у НДХ, те се њој морају сад додати плус неколико стотина хиљада од усташа убијених становника Југославије, тј. углавном Срба (бар 500.000) који недостају до наше процене од бар 2.500.000 демографских жртава. Тај закључак се намеће јер је то једини могући познати начин на који се та разлика може објаснити. А наша процена се заснива на пописима глобалног становништва те је она најпоузданија.
Драган Павловић, Париз
Литература
Већина извора су Статистички годишњаци Југославије за одговарајуће године. Детаљи о тим изворима могу се понаособ наћи и у следећим публикацијама.
- Bogoljub Kočović, Žrtve drugog svetskog rata u Jugoslaviji, Naša reč, London, 1985; Svijetlost, Sarajevo, 1990, ISBN 86-01-01928-5.
- Bogoljub Kočović, Etnički i demografski razvoj u Jugoslaviji od 1921. Do 1991. godine (po svim zvanicnim a u nekim slučajevima i korigovanim popisima), Dialogue, Paris, 1998, ISBN: 2-911527-01-l.
- Vladimir Žerjavić, Gиbici stanovništva Jugoslavije u drugom svjetskom ratu, Jugoslovensko viktimološko društvo, Zagreb, 1989.
- Душан Никодијевић, Бројеви жртава у концентрационом логору Јасеновац 1942. Године према исказима преживелих сведока, Годишњак за истраживање геноцида, св. 9, 2017.
[1] Istoričar Dan Stefanović (Sorbonne, Pariz), piše o YUGOSLAVIAN WORLD WAR II HUMAN LIFE LOSSES (лична комуникација):
They may be deduced from the difference between the expected population for 1948 assuming the usual growth rate based on the available statistical evidence and the population established by way of the 1948 census.
All the calculations (Lah, Vogelnik, Kocovic, Zerjavic, Djodjevic) of the expected population are based on a Yugoslavian total population of a little under 16milliion in 1941 and various results for 1948.
My calculations show 16,200,000 Yugoslavian total population in 1941 from 18 to 18,200,000 in 1948.
Census based result 15,300.000
Therefore Demog. loss 2,900,000
Migration loss 600.000 (between 500000 & 700000)
Diminished births 300.000 (between 250000 & 350000)
ИСПРАВКА: У претходној верзији нису исправно биле наведене године пописа – табела после Дакле демографски губици су 2.300.000 (17,300.000 – 15,000.000). Уместо 1948. до 1953. треба да стоји 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991. Извињавамо се аутору и читаоцима/коментаторима (15. 5. 2023. у 14:13).