Дивљи у срцу, опаки и страсни / вековима вичу: Распни га, распни! / Ти добро знаш шта није у реду: / превише сунца носиш у погледу
На језноме путу ка брду Голготи
за тобом су ишли сви наши животи.
Живи и мртви, бивши и будући
кроз твоје ће ране у небеса ући.
Дивљи у срцу, опаки и страсни
вековима вичу: Распни га, распни!
Ти добро знаш шта није у реду:
превише сунца носиш у погледу.