Фокус округлог стола била је заштита животне средине у образовном систему Србије и Хрватске из угла студената
Институт за европске студије (ИЕС) из Београда, заједно у сарадњи са Правним факултетом Универзитета „Јосип Јурај Штросмајер“ (Josip Juraj Strossmayer) у Осијеку (ПРАВОС), организивао је округли сто „Студирати после Болоње – фокус на тему заштите животне средине у образовном систему Србије и Хрватске из угла студената“. Округли сто је био одржан 27. септембра 2022. године, а учествовали су докторанти мср Игор Арежина (ПРАВОС), мср Барбара Ђурић (ПРАВОС), мср Романа Ћосић (ПРАВОС), мср Слађана Ћурчић (ИЕС) и мср Петар Ћурчић (ИЕС).
Фокус дискусије био је на томе како се одвија организација академске наставе на универзитетима у Београду и Осијеку, али и о томе на који начин се третира савремена тема заштите животне средине и одрживог развоја у образовном систему Републике Србије и Републике Хрватске.
Фото: ИЕС
Као вид размене добрих пракси, на округлом столу је представљен концепт докторских студија на Правном факултету Универзитета „Јосип Јурај Штросмајер“ у Осијеку (ПРАВОС), као и на Факултету безбедности Универзитета у Београду. Између студијских програма докторских академских студија на оба поменута универзитета постоје сличности, попут тога да студијски програми трају 3 године (6 семестара), те да приликом уписа није нужно имати дефинисану тезу докторске дисертације, као и то да се бира одређени модул за похађање који предиспонира студијске предмете, односно испите које студент полаже. Студенти докторских студија су упознати са организацијом наставе путем докторског колоквија – својеврсног упутства у начин одвијања и организације наставе.
Додатно, разлика се очитава у томе што постоји већи степен подршке и подстицаја студентима докторских академских студија на Универзитету у Осијеку, па се као вид подршке, рецимо, два пута годишње одржавају скупови ментора и доктораната у вези са разменом искустава о пријави теме, слању информација и имејлова у вези са учествовањем на конференцијама и округлим столовима, као и менторска подршка и разговори у вези са искуствима за писање и објављивање научно-истраживачких радова. Међутим, постоје одређене потешкоће у похађању наставе, када је студент запослен у јавном сектору, рецимо, па се јавља питање изостанка са посла (нпр. слободни дани за учење).
Фото: ИЕС
Саговорници округлог стола, докторанти на универзитетима у Београду и Осијеку, наговестили су изазове и приказали начин студирања пре и после измене система високог образовања у складу са Болоњском декларацијом. Констатовано је да не постоје никакве сличности између начина у похађању академских студија, односно слушању предмета и полагању испита, те да је реформа високог образовања условила већи степен флексибилности и прилагођености студентима. Реформом система високог образовања је условљена тенденција да се професори и настава прилагођавају студентима, што студентима омогућује бољи начин припреме и похађања наставе у складу са постојећим уређењем организације наставе.
Изнете су и одређене иницијативе у вези са реформом система високог образовања како би се образовање учинило атрактивнијим за студенте и допринело бољој стандардизацији универзитетског образовања, рецимо, по питању оцењивања научноистраживачких студентских радова. Предложене су иницијативе о оснивању научног или, пак, публицистичког часописа у Републици Србији на тему еколошке политике, као и побољшана улога универзитета у образовању наставника. Неке нове иницијативе су похваљене, попут увођења предмета еколошке историје (Environmental History) у нову акредитацију Филозофског факултета Универзитета у Београду.
Фото: ИЕС
Други тематски фокус округлог стола односио се на одрживи развој, који је још увек у зачетку како у Републици Србији, тако и у Републици Хрватској. Истакнуте су поједине добре праксе у тој области, попут рециклаже врата до врата – у сваком домаћинству се врши рециклирање папира, биоотпада, пластике, стакла и метала. Додатно, истакнуто је да је до 2030. године Европска унија превидела да се 70% отпада рециклира. Тренутно, ниво прераде отпада је у Хрватској 38-40%, док град Осијек има преко 50% рециклаже отпада и да истовремено улаже у обновљиве изворе енергије и уводи систем дељених средстава мобилног транспорта, нпр. ромобила, градски бицикли (електрични и механички), као и дељени аутомобили. На основу тога, Град Осијек је проглашен за један од најеколошкијих градова и са највишим степеном раздвајања отпада.
Представљена је и институција Зелене Правне клинике Правног факултета у Осијеку, која је основана с циљем осигурања области заштите природе и животне средине, те правне заштите свих грађана у тим подручјима. Наиме, поред своје јавне и практично-правне функције, Зелена Правна клиника има и едукативну функцију на тај начин што омогућује студентима услове и прилике за стручно и научно усавршавање, али и јавно деловање путем друштвених активности у подручју заштите природе и околине.
Округли сто се одржава у оквиру међународног научног пројекта под називом „Законодавство у области заштите животне средине и одрживи развој – стање у Србији и искуства чланства Хрватске у Европској унији“, који се реализује уз подршку Фондације „Ханс Зајдел“ (Hanns Seidel Stiftung). Кроз шест фаза реализације, Пројекат, у оквиру различитих активности, окупља преко 30 припадника академске и научне заједнице из Србије, Хрватске и других држава Европске уније (ЕУ), али и представнике централних, локалних и жупанијских органа власти и цивилног друштва. Пројекат се заснива на Споразуму о сарадњи између ИЕС и ПРАВОС, потписаном фебруара 2020. године.
Петар Милутиновић,
истраживач-приправник, Институт за европске студије