Самуил Бернштајн је 1938. био међу првим научницима који су издвојили македонски језик као посебну групу у јужнословенској групи. Године 1946. почео је да пише граматику македонског језика
Јапански професор Мотоки Номачи пронашао је у Архиву града Москве Граматику македонског језика, коју је 1946-47. написао руски професор Самуил Борисович Бернштајн, која никада није објављена и 70 година се сматрала несталом. Граматику је наручио Президијум АСНОМ-а, али након погоршања совјетско-југословенских односа 1947. године због резолуције Информбироа о Југославији, слог припремљен у штампарији је растурен и рукопис је од тада нестао.
Невероватну причу о путу граматике за Сакам да кажам поделио је Номачи, професор Универзитета Хокаидо, који ће о томе говорити у Македонској академији наука и уметности на Међународној научној манифестацији „Македонски дани у МАНУ“. Домаћин конференције је проф. Марјан Марковић, руководилац Истраживачког центра за ареалну лингвистику при Македонској академији наука и уметности, који нас је увео у причу о изгубљеној граматици.
Самуил Бернштајн (1911–1997) је био оснивач Катедре за словенску филологију на Универзитету Ломоносов у Москви, Русија, а од 1969. инострани члан Македонске академије наука и уметности. Године 1938. био је међу првим научницима који су издвојили македонски језик као посебну групу у јужнословенској групи. Године 1946. почео је да пише граматику македонског језика.
Академик Блаже Ристовски је 2014. године објавио чланак у Зборнику Филолошког факултета „Руски слависта С. Б. Бернштајн у историји савременог македонског књижевног језика поводом стогодишњице његовог рођења“, у коме наводи податке о граматици и да јој се губи траг. Доносимо изводе из чланка академика Ристовског:„Као ученик слависте-македонисте Атанасија Матвејевича Селишчева (1886-1942), млади руски слависта Бернштајн постао је први аутор првих енциклопедијских обележја ‚Македонија‘ и ‚Македонски језик‘ у првој совјетској енциклопедији (1938) – третираних као посебан геополитички и етноколтуролошку субјекат на словенском југу. Дана 7. децембра 1944. године, по укидању одлука Прве језичке комисије, због коначне кодификације македонског језика, Президијум АСНОМ-а је предложио ‚да се из Москве позову два светски позната ауторитета из словенске филологије и најбољи познаваоци језика од свих балканских народа: Бернштајн и Державин‘… Бернштајн уопште није престао с радом на македонском језику. Дана 25. априла 1947. записао је: ‚Сад ми је главни задатак да завршим монографију Македонски језик. Рукопис морам предати издавачу ове јесени. У средишту граматичког описа биће морфологија. Посебно поглавље посвећено је анализи Мисирковљевог језика. Књига ће садржати читанку и пратећи македонско-руски речник.‘ Радећи тако напорно, Самуел Борисович је 28. августа 1947. записао: ‚При крају сам књиге Македонски језик. Завршен је граматички опис књижевног језика, написан увод, састављена читанка. Укупан обим књиге је између 10 и 12 табака.‘ Остао му је речник. Деветог новембра је записао: ‚Седим од јутра до касно радећи на Македонском језику‘, да би 2. децембра додао: ‚У последње време радим преко сваке мере, 12 часова дневно. Јуче сам ставио тачку на рукопис Македонски језик.‘
Самуил Борисович Бернштајн (Извор: Института славяноведения РАН)
Коначно, 28. децембра, са задовољством је објавио: ‚Јуче сам добио премију од 4.000 рубаља за свој „македонски језик“. Рукопис је већ спреман за штампу. За одговорног уредника именован је С. П. Обнорски.‘
Али горљиви ентузијазам С. Б. Бернштајна неочекивано је сасечен. Резолуција Информбироа о Југославији нагло је погоршала совјетско-југословенске односе, а припремљени књижни блок у штампарији је растурен. Осим одломака из књиге који су се појавили у научној периодици, рукопис је до дан данас остао непознат јавности. Не зна се ни да ли је очуван и где се налази. А то је веома важан део не само историје модерне Македоније, већ и суштински део научно-истраживачког рада С. Б. Бернштајна и истовремено важан моменат у историји руско-македонских научно-културних односа“, пише академик Ристовски.
Номачи нам се на почетку разговора извинио што ће говорити на српском, јер није довољно добро говорио македонски, па није желео да погреши. Изузетно љубазни професор из Хокадија, на северу Јапана, каже да се бави славистиком и да га пре свега занима граматичка типологија словенских језика, а истовремено се бави социолингвистиком и историјом славистике. У том контексту занима га и историја македонског књижевног језика.
Веома се занимао за рад Бернштајна, једног од највећих слависта ХХ века, и пошто је знао да се много бавио македонским језиком, а било је мало публикација на ту тему, занимало га је зашто је то тако.
„Истраживао сам и сазнао да је било политичких проблема, због сукоба Тита и Стаљина, па се више није могао бавити македонским језиком. Бернштајнови мемоари објављени су у Москви 2002. године, где је написао да је завршио писање граматике македонског књижевног језика, па сам мислио да та граматика, тај рукопис негде мора да постоји. Онда сам прочитао текст академика Ристовског, који, између осталог, пише да нажалост нико не зна где је тај рукопис и да се не зна да ли је та граматика уопште сачувана“, рекао је Номачи.
Јапански слависта Мотоки Номачи, који је пронашао изгубљену македонску граматику коју је написао совјетски професор Самуил Бернштајн, са бистом Блажа Конеског, једног од кодификатора савременог македонског књижевног језика (Фото: М. Златевска)
Професор је пре неколико година био на конференцији у Москви и замолио колеге са Института за славистику у Москви да му помогну да пронађе рукопис, за који је Номачи рекао да је требало да буде објављен 1949. године. Рукопис је пронађен у Архиву града Москве.
Номачију се пре годину дана обратио академик Виктор Фридман, амерички лингвиста и један од најпознатијих македониста на свету.
„Питао сам га да ли можемо да обрадимо ту граматику и да је објавимо уз коментаре. Тако смо недавно почели да радимо и објавићемо то. Када ме је Марјан у јануару позвао да дођем на конференцију, схватио сам да је то одлична прилика да о томе говорим пред македонском јавношћу“, рекао је професор Номачи.
На конференцији у Македонској академији наука и уметности говориће о историји, Бернштајновом раду на македонском језику, његовом погледу на македонски књижевни језик и наравно о граматици.
Б. Нестороска
Прочитајте још
- Русија има многу длабоки традиции на изучувањето на македонскиот јазик
- Ратко Дмитровић: Судбина Срба одређена је 1928. године у Дрездену
- Душан Буковић: Западноевропски и амерички империјалистички планови у бившој Југославији
- Душан Буковић: Како нам је Комитерна скројила судбину у Дрездену 1928. године
- Коста Чавошки: Комунистичка антисрпска картографија – како су Тито и КПЈ исцртали авнојевске границе
- Драган Крстић: Западна идеологија послушности као темељ антагонизма према менталитету Руса и Срба (1985)