Kао и у антици, и капитализам решење налази у смрти човека у киборгу, у технологији. Смрти смрти у којој умире човек, насупрот хришћанској смрти у којој умире смрт, пише коментатор Notorni Čarls Liton на „Стању ствари“
Извор: Стање ствари
Жале се људи да нема лоразепама! Ако то не отера Вучића, врати КиМ и уједини Српство на нервној бази, неће ништа! Само кориснике треба усмерити у правом смеру, да се не поубијамо међусобно, пошто ме нападе један нервозни „лоразепамџија“ зашто сам ја увек тако добро расположен – а нисам нешто нарочито постигао!
То је био виц, а сада нешто сасвим другачије! Враћамо се на Атлантиду. У „Тимају“ Платон износи своју космолошку теорију, али дијалог почиње питањем о најбољој држави. Космос и држава су повезани. Пошто се утврде неки елементи најбоље државе, Сократ каже да је то држава када мирује, а да њега интересује каква је она када се креће, односно ратује. Платон, супротстављајући Атину и Атлантиду, разматра однос мировања и кретања. Атлантида, која креће у рат за ширење територије, губи рат и доживљава земљотрес и потоп, које Атињани преживљавају јер су аутохтони, израсли су из своје земље и не шире се. Платон рат поставља у само средиште појављивања. Зато Платон ствара затворену државу из које нема изласка и уласка у њу, док је трговина стриктно одвојена од града. Грчка агора је уједињавала две врсте предмета, заједнички (касније именован као res publica) кроз расправе о државним интересима и покретнине (касније именовано као res privatum) као трговину. Платон строго одваја ова два кретања, политичко, аутохтоно-биљно и трговину, међународно-животињско. Биљно и животињско су овде описи појављивања! Биљно је земљано, оно је појављивања једног-поред-другог, где је етика етика врлине доброг грађанина и не може се разумети ван политичког. Етика је утопљена у државу, а држава у природу, која увек коинцидира са застрањивањем државе прочишћујући је потопом. Животињско је територијално, оно је појављивање једно-другом, држава је ту наметнута како би се савладала животињска природа, а етика више није подређена политици, већ се осамостаљује и остварује према, а не поред другог! Аристотел назива грађанина политичком животињом. Његова душа је троделна, биљна, животињска и умна. Смрћу се душа распада и само умни део је вечан. Тако бит појављивања, рат између ова два облика појављивања, као рат између две државе, своју завршну реч има у смрти.
Описани процес осамостаљивања етике, нестанком њене подређености политици и бивању једног поред другог, у окретању другоме, ствара основу за 1) етичку универзализацију и насиље над другим културама 2) илузија да стање света (глобализам) зависи од тога какви су сви људи света (универзализам). Када би сви били добри, свет би био добар.Ово је заблуда настала из описаног процеса.
Капитализам је болестан систем, систем човека-животиње. „Дарвинизам“ је у антици имао много дубљи смисао и интелигентније објашњење рата. Али, као и у антици, и капитализам решење налази у смрти, смрти човека у киборгу, у технологији. Смрти смрти у којој умире човек, насупрот хришћанској смрти смрти у којој умире смрт!
Коментатор са надимком Notorni Čarls Liton (Komentar čeka pregled)
ИСПРАВКА: У претпоследњем пасусу замењена места глобализму и универзализму (10. 6. 2022. у 18:55).