Не смемо да заборавимо да више околности нису као у време Тита, па је зато и све потпуно другачије него тада. Самим тим, то није издаја, као што би то заиста било да се догодило док је Тито био жив
Драгослав Бокан (Извор: ФБ страница Д. Бокана)
Сасвим укратко, ми смо се, рекао бих, још од 1912. године дословно „заглавили“ са Македонцима – које не признајемо, нити прихватамо – у живо блато потпуно „ван историје“.
А требају нам као савезници против стварања Велике Албаније. Пошто нико као они не осећају, на својој кожи, проблем албанске експанзије (уз свесрдну америчку и ЕУ помоћ).
Не смемо, притом, да заборавимо да више околности нису као у време Тита, па је зато и све потпуно другачије него тада.
Самим тим, то није издаја, као што би то заиста било да се догодило док је Тито био жив. У страшно време општег расрбљавања и обезбожења, а кроз Македонце и Црногорце, Муслимане и Хрвате. Свако од њих је на свој начин учествовао у паду српства, баш као и толики Срби-титоисти.
Али, људи то не разумеју. Нити желе да се удубе у све димензије разлика оног и овог времена. Нажалост по нас, а због неизбежних последица овог нашег трагичног неразумевања и сталног, кобног разједињавања унутар српске матице.
Ми не треба никоме да држимо санкције, ни Русима, ни Македонцима, никоме.
То је суштина, и када је реч о Цркви и кад је реч о држави.
Срећом по нас, у Цркви не постоји ни „референдум“, нити „демократски избори“, па ће све бити по Божијем допуштењу (ако не – и по директној Божијој Промисли). Да се не бисмо изгубили и дезоријентисали у нашим вечним размирицама и непопустљивим ставовима – чак и онда када се тиме стављамо насупрот сопственој држави и нашој јединој, апостолској и саборној Цркви…
Није ником лако да себи увек тачно и прецизно објасни „шта све стоји“ иза „ових и оних потеза“ наших световних и духовних власти.
Али је свакако мање зло и несумњиво много корисније по српски народ – да, како знамо и умемо, тражимо све оно добро (и мање лоше, такође) у сваком одиграном и јавно одлученом потезу на актуелној мапи света (па и свих помесних православних Цркава).
Молим се Светој Тројици да све буде добро и „како Бог заповеда“. Да нам у томе помогну моћне молитве Пресвете Богородице и Светог Саве Српског (и свих светитеља који нас држе да не потонемо у мутне дубине оноликих искушења у последњих стотињак година југословенских беспућа).
Опрема: Стање ствари