Овде се види дубина и божански план српског језика, где једноћа и другост нису супротстављени већ произилазе из истог корена ино
Извор: ФБ Александра Ћеклића
У српскословенском језику каже се инок за монаха, инорог за једнорога, инокосан за самца, иночеди за јединородног. Поред овог првог значења где корен ино указује на једноћу, користи се и у речима чији је значење други, али не у смислу редног броја, већ у значењу остали, односно, што није ја или ми, што је другачије. Тако се за странце каже иноплеменици, за другу веру иноверци, за јертика инославник. Слично томе, и за АЛЕГОРИЈУ, стилску фигуру којом се нека појава изражава на дргачији начин, каже се – ИНОСЛОВИЈЕ.
Овде се види дубина и божански план српског језика, где једноћа и другост нису супротстављени већ произилазе из истог корена ино. Првоначални језик у себи носи божанску мудрост по којој други човек или странац, иноплеменик, није непријатељ већ је он само ДРУГачији.
Александар Ћеклић (Извор: Лична архива)
Аутор је самостални уметник који се бави повезом и рестаурацијом књига
Опрема: Стање ствари
(Фејсбук профил Александра Ћеклића)
ИЗМЕНА: Исправљена редакцијска грешка у наслову и дорађен цео прилог (29. 4. 2022. у 11:47).