Проиграмо ли руску карту не само да ћемо постати морално недостојни сваке одбране, него нам и у врло опипљивом смислу можда нико више неће моћи да помогне
Глас Србије „за“ (Извор: Снимак екрана)
Србија је у Генералној скупштини УН гласала за то да се из Савета УН за људска права избаци Русија – земља која се последњих деценија бори за права Срба активније од саме Србије.
Прошли су избори и сада се назиру контуре очекиване Вучићеве спољне политике, која се може свести на ово: коме је Србија пријатељ, томе непријатељи нису потребни.
Али нема зиме: ту је Годфри са 30 сребрњака…
Драма потиче од тога што смо гласањем симболички извршили избор пута којим ће се Србија надаље кретати, и то првим поводом. Тај повод је било могуће ескивирати јер је политички миноран, али је зато симболички био врло битан, посебно на тему људских права која је нама битнија него било коме другом. Коначно, не мислим да је у интересу овог народа издаја јединог пријатеља кога имамо, јединог фактора који бар формално одржава Резолуцију 1244, постојање Републике Српске, респектабилну позицију СПЦ, топле радијаторе, подношљиве цене горива а тиме и свега осталог…
Проиграмо ли руску карту, под уценама својих вукова у јагњећој кожи, не само да ћемо постати морално недостојни сваке одбране, него нам и у врло опипљивом смислу можда нико више неће моћи да помогне.
Др Дејан Димитријевић је доцент на Природном-математичком факултету у Нишу
Наслов и опрема: Стање ствари
(Фејсбук профил Дејана Димитријевића)
Погледајте још
