Одговарајући на питање зашто се и Бранимир Несторовић није нашао пред Судом части директор ЛКС др Динић каже да у овом тренутку против њега „не постоји покренут поступак нити предати оптужни захтев”
Четири месеца након што је покренут поступак пред Судом части Лекарске коморе Србије (ЛКС) против лекара који су саветовали употребу лека ивермектин међу ковид болесницима, директор ЛКС др Милан Динић каже да ствари теку својим током. Поједини саговорници Данаса међутим сматрају да тај ток води ка томе да цео поступак застари.
У новембру прошле године ЛКС је по пријави здравствене инспекције, а по службеној дужности, покренула поступак пред судовима части против 18 лекара за које постоји основана сумња да су саветовали и лечили пацијенте од ковида-19 леком ивермектин, који није део протокола за лечење ковида у Србији.
Тада је и министар здравља Златибор Лончар казао да ће држава реаговати, као и да лекари који препоручују употребу тог лека „нарушавају здравље и живот грађана Србије”, па ће у складу с тим сносити и одговарајуће последице.
Епидемиолог др Зоран Радовановић међутим сматра да поступак пред Судом части неће добити никакав епилог.
Не постоји озбиљна намера да се казне они који су саветовали ивермектин, јер би у том случају морали да обухвате и Бранимира Несторовића, који је такође био један од оних који су препоручивали овај лек. Власти међутим не одговара да се то деси, јер би на тај начин изгубила део гласача којима су Несторовићеви ставови блиски, а које сада иначе покушава да придобије истицањем у први план докторке Грујичић. Све око ивермектина је као са полицајцем који је у случају рушења у Савамали признао кривицу па добио награду у виду дозволе за нелегалну градњу. Принцип је – јавно их укоримо, а тајно наградимо, наводи др Радовановић.
Међутим директор Лекарске коморе Србије др Милан Динић истиче да Комора спроводи све поступке у складу са Законом о општем управном поступку и да су Судови части ЛКС независни у свом раду.
Могу да констатујем да ни у једном тренутку, ни сада (у случају „ивермектин групе”) ни раније није постојала интенција да се неки поступак препусти намерном застаревању. Поступак против 18 лекара за које постоји сумња да су саветовали употребу или лечили пацијенте леком ивермектин покренут је пред Судом части у новембру и он тече својим током, истиче др Динић.
Доктори који су се нашли пред Судом части били су део вибер групе у којој су између осталог дељење препоруке за лечење ковида-19 ивермектином.
Међу члановима ове групе била је и професорка Медицинског факултета Валентина Арсић Арсенијевић.
Никола Варагић: Стоп прогону проф. Валентине Арсић Арсенијевић!
Медији су пренели да је она напустила вибер групу након што је факултет објавио саопштење у коме се истиче да не постоје докази који би подржали коришћење лека ивермектин у лечењу ковида-19.
Поред доктора у вибер групи, један од лекара који је јавно препоручивао ивермектин био је и Бранимир Несторовић. У једном од јавних иступања на догађају који је организовао Институт за европске студије, он је казао да је ивермектин „дао значајне резултате у превенцији ове болести, што самим тим додатно обесмишљава веома агресивну кампању вакцинације, јер ако постоји лек за превенцију, вакцинација губи смисао”, пренео је портал Стање ствари.
Одговарајући на питање зашто се и Бранимир Несторовић није нашао пред Судом части, имајући у виду да је и он препоручивао ивермектин, директор ЛКС др Динић каже да у овом тренутку против њега „не постоји покренут поступак нити предати оптужни захтев”.
Бранимир Несторовић: Вакцинисани такође преносе вирус – крај приче!
О изјавама Несторовића током пандемије раније се изјашњавао Етички одбор ЛКС-а, који је после више од годину дана закључио да је иступање др Несторовића било непримерено.
Статут Лекарске коморе иначе предвиђа да је за повреде професионалне дужности или угледа члана Коморе, могуће изрећи различите дисциплинске мере – јавну опомену, новчану казну у висини до 20 одсто од просечне месечне зараде, привремену забрану самосталног рада.
Како је за РСЕ раније казала Јелена Симић, професорка Правног факултета на Универзитету Унион у Београду, лекарима се најчешће изричу мере јавне опомене.
Ја сам анализирала већи део тих одлука (Суда части, прим. аут.) и јавне опомене су се изрицале и код тежих повреда професионалне дужности, каже она.
Позив Влади Србије и Лекарској комори: Прекините прогон лекара који су се ставили у службу народа
И раније биле колективне тужбе
Некадашња директорка ЛКС др Татјана Радосављевић каже да се поступак пред Судом части води као што би се водио поступак пред судовима против грађана, те да се организују рочишта на којима окривљени могу имати адвоката, а одлуку доноси Судско веће које има три члана, и на коју је могуће жалити се. Она наводи да је сличан поступак тренутном, против „ивермектин групе”, вођен у време када је била директорка. И тада је била поднета тужба против групе лекара, а подносилац је био РФЗО, због преписивања одређених лекова. „Правда је међутим у овом случају била на страни лекара, који су радили у корист пацијента”, каже др Радосављевић.
Без епилога и за Јовану Стојковић
Један од лекара који се у претходном периоду нашао пред Судом части била је Јована Стојковић, која је најпознатија по противљењу вакцинацији деце. Поступак пред Судом части против ње прекинут је 2019. Директор коморе др Динић каже да је то учињено јер је у међувремену покренут кривични поступак. „У случају када се тако нешто деси, чека се одлука надлежног цивилног суда, након чега Суд части ЛКС доноси своју одлуку”, наводи Динић. Педијатар Томислав Стевановић, један од лекара који је иницирао процес против Стојковић, каже, међутим, да је у овом случају кривични поступак искоришћен као „изговор да се поступак пред Судом части не доведе до краја”. Упитан о процесу против „ивермектин групе”, саговорник Данаса каже да „епилога вероватно неће бити”. Као и др Радовановић, и он верује да у овом случају политика игра улогу, те да је и код Јоване Стојковић и Бранимира Несторовића, али и лекара који су препоручивали ивермектин, циљ да не дође до осуде.
Милица Раденковић
Опрема: Стање ствари
