Американци су нас упамтили као народ с ћириличним писмом, а Хрвате с латиничним. А ми то не поштујемо
Фото: Новица Коцић
Мало-мало па узавре страсти због третмана и употребе нашег ћириличног писма. Познато је да су једни „језикословци” за то да се у Србији, бар службено, користи искључиво ћирилица, док су други мало мање искључиви и дозвољавају и коришћење латиничног писма.
Кад погледамо старе фотографије, рецимо Београда, нарочито из периода пре Другог светског рата, запазићемо да су готово сви називи фирми и продавница исписани ћирилицом. А данашње су, не само исписане искључиво латиницом, већ су у највећем броју и на енглеском језику. То говори о нашем менталитету и помодарству.
После 1945. године Србија је жестоко прешла на латиницу и на „увоз” језичких туђица, скоро искључиво из Енглеске. Занимљив пример тог нашег помодарства је случај са појмом „телеграм”. На двору кнеза Михаила Обреновића, дакле у Србији, за брзо јављање, по увођењу телефона и телеграфа, користио се домаћи, врло логичан и једноставан израз – „брзојав”. Данас већина људи у Србији мисли да је то искључиво хрватски назив. Није. Био је у употреби све до краја Првог светског рата. Онда су наши ученици по повратку из Француске донели њихов облик „брзојава” и почело је беспоштедно коришћење облика „депеша”. После Другог светског рата, опет из помодарства, Срби су заменили „депешу” енглеским „телеграмом”. Замислите – одрекли смо се лепог и свим људима разговетног и разумљивог назива брзојав и заменили га туђицама, депешом и телеграмом.
Тако је сада и с овом „нашом” латиницом.
За крај желим да наведем скорашњу изјаву нашег врсног писца и одскора управника Народне библиотеке Србије Владимира Пиштала, коју сам прочитао у Културном додатку „Политике”. На тему о којој пишем, Пиштало каже:
„Једна од најважнијих ствари о којој смо се договорили с Конгресном библиотеком у Вашингтону јесте да се убудуће књиге српских савремених писаца штампане на латиници неће водити као хрватска литература. Тиме је исправљена вишегодишња бирократска неправда.”
Видите, и Американци су нас упамтили као народ с ћириличним писмом, а Хрвате с латиничним. А ми то не поштујемо.
Јордан Живановић,
Београд
Опрема: Стање ствари