Светозар Поштић: Кнок или Тријумф похлепе

Пошто су сви сељаци здрави, др Кнок их помоћу лажи, манипулација, превара и уцена веома брзо уверава да су сви болесни, и његова приватна пракса почиње да цвета

У сатиричној представи „Кнок или тријумф медицине“ познатог француског писца Жила Ромена (Jules Romains, Knock ou le Triomphe de la médecine), први пут изведеној у позоришту на Јелисејским пољима у Паризу пре тачно 98 година, новопридошли сеоски доктор нема посла. Пошто су сви сељаци здрави, др Кнок их помоћу лажи, манипулација, превара и уцена веома брзо уверава да су сви болесни, и његова приватна пракса (као и пракса локалног апотекара, његовог сарадника) почиње да цвета.

Редитељ и главни глумац у овој представи, Луј Жуве (Louis Jouvet), наступио је у улози главног протагонисте и у истоименом филму, снимљеном 1951. године. У нарочито трагикомичној сцени, он за време прегледа снажно стиска једног наивног сељака за слабину и убеђује га да је бол који је осетио проузрокован озбиљном болешћу, због које треба да лежи у кревету и редовно узима неколико скупих лекова. У ствари, сви мештани који после неколико недеља др Кнокове праксе не леже код својих кућа – његови су саучесници. Сеоски лекар своје методе назива „модерном медицином“.

Иако не желим да умањим озбиљност болести којој смо изложени, тешко је не повезати радњу ове сатире са представом у којој смо тренутно невољни учесници, а др Кнока – не само због сличности њихових презимена – са „највећим ауторитетом“ за епидемиологију у Србији.

Иако нам је модерна медицина у просеку продужила животни век, начинила нас је и незајажљивим зависницима од лекова. Након победе „теорије клица“, која узроке болести види искључиво у микроскопским патогенима, над „теоријом мијазме“, која истиче превенцију болести јачањем имуног система, здравом исхраном и избегавањем токсина и стреса, своје смо здравље предали у руке медицинским стручњацима и осигуравајућим друштвима. Мото Рокфелерове фондације „пилула за сваког болесника“ („a pill for an ill”) омогућила је огроман профит фармацеутским компанијама на рачун нашег физичког – па према томе и менталног – благостања.

На овом месту налазим сходно да цитирам једног интернет коментатора од пре неколико дана: Нису овде вакцине због короне, већ је корона ту ради вакцина.

Пре мање од четири недеље појавила се књига Роберта Кенедија Млађег Прави Ентони Фаучи – Бил Гејтс, Биг Фарма и глобални рат против демократије и јавног здравља (The Real Anthony Fauci: Bill Gates, Big Pharma, and the Global War on Democracy and Public Health), и већ после неколико дана запосела прво место по продаји на „Амазону“. Више од 1200 људи већ је написалo своје мишљење о књизи, а 96% читалаца дало јој је највишу оцену. У овој књизи син убијеног америчког сенатора и државног тужиоца Роберта Кенедија и синовац убијеног америчког председника Џона Кенедија описује лажи, манипулације, преваре и уцене „америчког др Кона“, кога лично познаје, не само у вези са „пандемијом“, већ и са ранијим болестима и вакцинама у којима је играо главну улогу.

О догађајима с почетка прошле године Кенеди, између осталог, пише: „Одједном се чинило да институције од поверења делују у потпуној сагласности како би изазвале страх, промовисале послушност, обесхрабриле критичко мишљење и натерале седам милијарди људи да марширају према тоновима исте мелодије, што је кулминирало масовним експериментима са новом, лоше тестираном и непрописно лиценцираном технологијом толико ризичном да су произвођачи одбили да је производе уколико их свака влада на Земљи не заштити од одговорности.“

„Широм западних земаља, шокирани грађани искусили су све испробане тактике растућег тоталитаризма – масовну пропаганду и цензуру, оркестрирано промовисање терора, манипулацију науком, потискивање дебате, омаловажавање неслагања и употребу силе за спречавање протеста. Они који су се одупирали овим нежељеним, експерименталним медицинским интервенцијама без одговорности суочили су се са синхронизованом осудом и маргинализацијом“, наставља Кенеди.

Наши животи „били су уништени збуњујућим низом драконских диктата наметнутих без одобрења законодавства, судске анализе, процене ризика или научних цитата. Такозване хитне наредбе затвориле су наше фирме, школе и цркве, направиле невиђене упаде у приватност и пореметиле наше најдрагоценије друштвене и породичне односе“, пише Роберт Кенеди, који себе сматра либералним демократом. Он је ранијих година био познат и по томе што је непосредно повезао вакцине са огромним порастом аутоимуних болести код деце, а нарочито аутизма, што су многи научници у последње две деценије и потврдили.

Из веома неугодних питања које му на сенатским саслушавањима поставља сенатор Ранд Пол (Rand Paul), иначе и сам лекар, и која се још увек налазе на Јутјубу, дознали смо да је др Фаучи директно умешан у финансирања истраживања у Вухану која су довела до новог вируса. Пол тврди да маске не пружају заштиту, и Фаучијево ношење две маске на лицу зове „позориштем“. Са Јутјуба је, нажалост, избрисан снимак у коме Кaри Малис (Kary Mullis), амерички биохемичар и добитник Нобелове награде за проналазак PCR теста, назива Фаучија „изузетно глупим човеком“. Узгред, Малис, који је, по сценарију који као да су писали фармацеутски злочинци, преминуо августа 2019. године, нагласио је намену тог теста искључиво у истраживачке, а не у дијагностичке сврхе.

Преко медија смо недавно дознали и да је др Фаучи вадио псимa гласне жице како не би лајали док им за време „научних експеримената“ инсекти прождиру главу. То би можда било сувише окрутно чак и за др Kнока или Кона. Додуше, имајући у виду да се ту ипак ради само о животињама… Нема сумње да фармацеутска  индустрија обичног човека види као покусног кунића са знаком долара на реверу.

Артур Шопенхауер је једном приликом изјавио да је човеков живот у детаљима комедија, а посматран као целина – трагедија, али ми желимо да наши животи докажу управо супротно. На нама лежи одговорност да трагедију којој сваки дан присуствујемо претворимо у причу са срећним завршетком.