Циљ је да начин помагања грађанима буде видљивији и да помоћ стигне до оних којима је најпотребнија, рекао министар Милатовић
Фото: Александар Милачић/Спутњик
Како преживети и без короне, питање је које са дневног реда потискује сва друга политичка мимоилажења у владајућој коалицији, па чак и она која се тичу идентитетских питања.
Да је глад на прагу у десетинама хиљада породица, „осетила” је Влада Црне Горе па је, на предлог Министарства економског развоја, донела Одлуку за обезбеђење ваучера за куповину прехрамбених производа, односно о социјалним боновима и о максималној малопродајној цени пшеничног белог хлеба. Социјални бон је нови пројекат Министарства финансија и социјалног старања и намењен је социјално угроженим грађанима. Они ће у вредности од 30, 50 и 100 евра моћи да купе робу у продавницама које изаберу.
Иначе, такорећи преко ноћи цене су у Црној Гори скочиле од 30 до 120 одсто, зависно од производа. Најпре је у три наврата повећана цена нафте и њених деривата, а онда је уследио скок цена хлеба, уља, брашна, млека, јогурта, шећера, кафе, сировог меса, сухомеснатих производа… Цене грађевинског материјала порасле су необјашњиво и до 120 одсто.
„Ово је неиздрживо. Подигли су цену векне хлеба на 60 центи, па је спустили на 50, али у њој нема више од 700 грама. Све је превара. Ми са јадним пензијама не можемо купити хлеб, млеко, а и не помишљамо на месо и остало. Не знам ко је крив за ово, али знам ко су лопови који су све покрали и оглодали свој народ. Веровали смо да ће с новом влашћу то престати, кад оно још горе”, прича седамдесетогодишња Рада Т. из Подгорице.
Нико од продаваца не зна разлоге за такво поскупљење, осим што не желе да обелодане колике су њихове марже на појединим артиклима. Да су неосновано високе и да је то један од разлога великих поскупљења слажу се грађани и економски аналитичари, али оцењују и да се економска политика владе није показала баш успешном.
Министарство економског развоја (МЕР) донело је одлуку којом се спречава даљи раст цене пшеничног белог хлеба. Образложење је да ће се тако у одређеној мери смањити оптерећење на стандард грађана, а да се притоме, како наводе, неће смањити мотивација предузетника, како трговаца, тако и произвођача.
Јаков Милатовић (Извор: Нова српска политичка мисао)
„У години социјалне правде, осим што смо увели дечји додатак, покренули пројекат туристичких ваучера, покренули иницијативу за испитивање рада запослених у социјалној делатности, увели социјални бон као помоћ нашим грађанима да преброде кризу изазвану пандемијом вируса корона, ограничили смо и малопродајну цену пшеничног белог хлеба. Све ово није могуће урадити ако немамо заједничку визију и циљ, а то је друштво једнаких шанси. Циљ је да начин помагања грађанима буде видљивији и да помоћ стигне до оних којима је најпотребнија”, изјавио је министар економије Јаков Милатовић.
Додао је да се ограничавањем цене само пшеничног белог хлеба, „као основне врсте хлеба, штити стандард грађана, а нарочито најугроженијих социјалних слојева, при чему се не делује репресивно на цену осталих врста пекарских производа”.
Максимална малопродајна цена векне пшеничног белог хлеба тип 500 од 500 до 600 грама ће бити 50 центи, а од 300 до 400 грама, 40 центи.
Министар Милатовић саопштио је и да је влада усвојила предлог да се 64.000 литара уља подели социјално угроженом становништву.
Он је рекао да су поред програма социјалног бона, који је раније најављен од стране Министарства финансија и социјалног старања, ово додатне мере којима се реагује на нагли скок цена основних производа.
„У јеку евидентног пораста цена основних животних намирница на глобалном нивоу, влада прикупља податке и анализира марже у трговинама, како би у складу с тим наставила ефикасно да реагује”, казао је Милатовић и додао: „Ово је доказ да се у времену кризе понашамо одговорно, не смањујући плате и пензије, помажући социјално угроженим категоријама становништва.
Члан Извршног одбора опозиционе Демократске партије социјалиста (ДПС) Борис Муратовић у саопштењу за јавност оценио је да је влада усвајањем популистичке одлуке која се тиче поделе јестивог уља социјално угроженом становништву показала праву меру економског стања државе и њених грађана.
„Економски план развоја не постоји, а Црна Гора је рекордер у Европи у погледу економског пада од 6,4 одсто. Цена горива непрестано расте, а све животне намирнице су поскупеле, брашно, уље, најављено је увођење и раст акциза на цигарете, слаткише, алкохолна и газирана пића”, каже он и оцењује да грађани знају да је оваква економска ситуација неодржива, али и да ће „егзибиционисти из садашње власти њих и Црну Гору скупо коштати”.
Посланица Социјалистичке народне партије Милосава Пауновић подсећа да је тренутно минимална потрошачка корпа у Црној Гори 797,20 евра, а минимална цена рада 250 евра, да просечне пензије и плате нису ни на приближном нивоу потрошачке корпе, те оцењује да онда овакве мере у најмању руку делују неозбиљно.
„Народ Црне Горе, који је гласао за промене, за бољу будућност Црне Горе и економску стабилизацију државе, ово није заслужио, јер је ово на неки начин понижавање социјално угрожених становника Црне Горе”, каже Пауновићева.
Новица Ђурић
Опрема: Стање ствари