Игра бројева је погодан политички моменат за манипулацију међународним односима, али и психом народа, рекао бивши директор Музеја жртава геноцида
Вељко Ђурић Мишина
Музејски саветник и бивши директор Музеја жртава геноцида Вељко Ђурић Мишина за Н1 каже да се на основу изјава сведока који су били у Јасеновцу долази до цифре од 98.000 до 208.000 жртава. Додаје да то није коначан податак, већ слободна процена сведока.
„Никада неће моћи да се утврди колико је људи тачно страдало у Јасеновцу, процене су од 30.000 до 1.400.000“, рекао је Ђурић Мишина.
Упитан шта је са бројем од 700.000 жртава Јасеновца о којем смо сви слушали у школама, Ђурић Мишина каже да је то процена која није утемељена ни на каквим научним доказима.
Он је, везано за ту бројку, рекао да је три године радио документарну серију о Јасеновцу у пет епизода, која још није приказана и која говори о игри бројевима.
„Већ 80-тих водила се прича колико је људи страдало, први незваничан податак дао је Јосип Броз Тито који говори од 10.000 највернијих синова Хрватске убијених у Јасеновцу, Андрија Хебранг говорио о 25.000, меморандум српске цркве о 180.000, влада у Лондону 370.000…“, рекао је Вељко Ђурић Мишина.
Он наглашава да бројке до којих се дошло на основу изјава сведока нису коначне јер сведок није до краја поуздан, али додаје да је у питању користан податак да се иде у даља истраживања која би вршили математичари и статистичари.
Ипак, указује на проблем да ниједна власт није хтела да се упусти у та истраживања.
„Јасеновац је кост која се глође 80 година, ниједна власт не жели да се прихвати великог пројекта…“, рекао је Вељко Ђурић Мишина и нагласио да је то изводљиво и могуће јер постоје математичари и статистичари, али и подаци из пописа становништва пре рата и оног из 1948. године.
„Игра бројева је погодан политички моменат за манипулацију међународним односима, али и психом народа“, каже Ђурић Мишина и додаје:
„Ако уђете дубље у ту причу, видећете зашто комунистичкој власти од 1945. године одговара велики број жртава усташког режима – зато да би сакрили своје злочине“, рекао је Ђурић Мишина.
Он је нагласио да се у статистици о броју жртава током Другог светског рата нигде не наводи податак о 350.000 људи који су били жртве партизана.
„Најбоље је величати усташке злочине, а ћутати о својим“, рекао је Ђурић Мишина.
Он је нагласио да је против тога да бројимо жртве и да је за то да пописујемо жртве Јасеновца.
Истакао је и да ниједној власти не одговара да дође до истине о броју жртава јер „док нема егзактних података она може да манипулише и хушка народ“. „У питању је класично дневна политичка манипулација“, каже.
Он је одбио да повлачи паралеле између Аушвица и Јасеновца које важе у смислу монструозности злочина који су у њима вршени.
Нагласио је да је „Јасеновац друго од Аушвица“, али је додао да не спори да је у Јасеновцу био злочин и то државни злочин. „Може се говорити о геноцидности, али не у целом, већ у делу хрватског народа“, каже.
Опрема: Стање ствари