Према тренутној ситуацији, право гласа на Изборном сабору имаће 43 архијереја – епархијских и викарних, док њих 34 испуњава услове да буду бирани
Сахрана патријарха Иринеја (Фото: ФоНет/ МОД)
То је одлучено јуче на седници Синода, првој после опоравка од ковида 19 председавајућег „црквене владе“ митрополита дабробосанског Хризостома (Јевића), незванично сазнаје Данас у високим црквеним изворима.
Уколико се овај датум испоштује, нови поглавар СПЦ бираће се у уставном року од три месеца од упокојења патријарха Иринеја који је, како је званично саопштено, преминуо 20. новембра.
Према тренутној ситуацији, право гласа на Изборном сабору имаће 43 архијереја – епархијских и викарних, док њих 34 испуњава услове да буду бирани – минимум пет година стажа у самосталном вођењу епархије.
Извор: СПЦ
„Пензионисане“ владике немају ни право гласа ни право да буду бирани. За тројну кандидатуру у другом кругу биће потребна најмање 22 гласа.
Сваки од потенцијалних кандидата теоретски има шансе да буде изабран за патријарха, али у црквеним круговима незванично тврде да у предизборну комбинаторику за „белу пану“ треба урачунати и разне планове и амбиције при попуњавању преостале две упражњене епархије колико већ у мају на редовном пролећном Сабору.
Упражњеном Архиепископијом београдско-карловачком, у складу са црквеним Уставом, управља поглавар СПЦ.
Поред патријарха Иринеја, од последица вируса корона преминули су и митрополит црногорско-приморски Амфилохије (Радовић) крајем октобра и епископ ваљевски Милутин (Кнежевић) почетком априла.
Иако у црквеним круговима подсећају да последња два пута за поглавара нису изабрани „фаворити“, у медијима су се већ појавила имена архијереја којима се дају највеће шансе да седну на трон Светог Саве.
Владике на прошлогодишњем заседању највишег црквеног тела (Фото: СПЦ)
Продржавни медији у први план стављају митрополита загребачко-љубљанског Порфирија (Перића), који је раније негирао спекулације да је „државни пројекат за новог патријарха“.
Такође исти извори помињу и митрополитовог духовног оца епископа бачког Иринеја (Буловића), портпарола и члана Синода СПЦ.
У црквеним круговима, многи предност дају епископу будимљанско-никшићком Јоаникију (Мићовићу), тренутно и администратору Митрополије црногорско-приморске, због чека неки мисле да је он потребнији у Црној Гори него у Београду.
Данасови извори процењују да је однос снага у Сабору уравнотежен, што можда даје за право појединим црквеним сајтовима који прогнозирају да ће проћи „кандидат“ који буде прихватљив за све стране и ту виде шансу за епископа браничевског Игнатија (Мидића).
Епископ Игнатије (Извор: Друштвене мреже)
До изборног Сабора биће још времена за озбиљнију „предизборну кампању“, коју не треба очекивати пре патријарховог четрдесетодневног парастоса и евентуално божићних празника.
Мада, иако је Црква још у жалости, неке владике, попут епископа бихаћко-петровачког Сергија (Карановића) већ су почеле да објављују ауторске текстове са похвалама председнику Србије Александру Вучићу.
У политичким и црквеним круговима нико нема дилему да ће Андрићев венац 1 бити можда и најважнија адреса које ће покушати да утиче на изборе у СПЦ, чему треба придодати и друге спољне утицаје, као и унутрашњу сложеност односа у самом Сабору српских архијереја.
У уторак парастос патријарху Иринеју
Синод је јуче одлучио да се заупокојена саборна света литургија и четрдесетодневни парастос патријарху Иринеју служе у уторак, 29. децембра у Храму Светог Саве на Врачару. Литургија би требало да почне у девет сати, а парастос после ње око 11 сати.
Опрема: Стање ствари
Прочитајте још
- Епископ Сергије: Вучићево распеће је наше васкрсење!
- Епископ Херувим: О нападима на Србију и председника Вучића
- Петар Марковић: Епископи Сергије и Херувим као Мирко и Славко или Зашто волим Вучића
- Митрополит Порфирије: Оркестрирана кампања против Србије и Вучића враћа регион у стање тензија
- Александар Тутуш: Моје име је Порфирије, а ово све око мене је црно-бијели свијет