У Србији, и нарочито у суседству које је припало пројекту „српског света“, елементи регресије наглашени су због недовршених реформи
Никола Самарџић (Фото: Ана Блажић Павловић)
Ова година као да је изгубљена за човечанство.
Нама није једина нити нарочито посебна у трајању промашаја и узалудности.
Нисмо се укључили у динамику реформи и ослобађања, која је убрзано мењала источну Европу.
Распадом Југославије остали смо без европског суседства.
Италија је била у језгру европског уједињења.
Аустрија је једини поуздан европски сегмент наше културе.
Грчка је у истом смислу могла постати пример, како је европеизирала наслеђе и институције.
Ми смо сличне остатке прошлости унели у процес оријентализације варварског карактера. Нисмо изгубили само три протекле деценије.
Губили смо и претходно време.
Југославија није била европски оријентисана.
У кошмару њеног растурања преузели смо њене најгоре особине, задржавајући институције које су преусмерене и против југословенске, и против европске идеје, а то је исто, или слично.
Политичку, културну и менталну регресију, која је поново добила убрзање у протеклој деценији, могуће је довести у везу с регресијом европског пројекта.
Уверен сам да ћемо се из мизерије, у коју тонемо, извлачити тек ако се европски пројекат буде реформисао и ослободио малигних утицаја.
У овом тренутку нисмо у стању да поново покренемо демократизацију институција.
Никола Самарџић: Вашингтонски споразум показао да још нисмо у стању да доносимо важне одлуке
Да јавну политику ослободимо овог дивљаштва и простоте. Да судови добију примат над владом и скупштином.
Да вратимо поверење у владавину права јачањем њених механизама и вредносних упоришта.
Да економију, али и друштвене односе ослобађамо корупције и монопола, како бисмо били богатији и солидарнији.
Да будемо демократска, европска, интегрисана секуларна република, а не сујеверна џамахирија у којој нико нема духовну и интелектуалну подршку да искрено и слободно верује поштујући уверења и слободе других. Јесмо на европској периферији, и стварна је опасност да на њој наставимо да таворимо и пропадамо.
Али се не можемо изузети из опште европске судбине која је у односу зависности од судбине света.
Од америчких избора.
Никола Самарџић: Србија приморана да трећи пут призна губитак Косова у последње две деценије
Европа је такође предмет способности Русије и Кине да наставе политику малигних утицаја, наносећи дугорочну штету и самима себи, повратком у тоталитарну прошлост и визијом будућности која негира суштину сваке људске јединке, да је слободна и одговорна, и да је срећна само у срећи свих других.
Европа је вирус неслободе запатила интеграцијом источне Европе. Европски пројекат био би недовршен, и вредносно лишен смисла, да није срушен комунистички поредак држава у вазалном односу према Совјетском Савезу.
Крајем Другог светског рата пораз нацизма и фашизма дао је моралну снагу комунизму, на победничкој страни.
Пораз комунизма дао је моралну снагу радикалној десници која се помамила чим је европски пројекат почео посустајати у економској кризи 2008. и у немоћи пред руској агресијом у Украјини 2014.
У Србији, и нарочито у суседству које је припало пројекту „српског света“, елементи регресије наглашени су због недовршених реформи, које су деформисане, убрзо након 2000, и под утицајем Русије која има своје вазале и у Европској унији.