Новинарима „Политике“, ваљда и њеном вечитом вршиоцу дужности главног уредника и власницима, изгледа не пада на памет да се у савременом свету ништа не може сакрити
Извор: Политика
Дугогодишњи читаоци „најстаријег дневног листа на Балкану“ свакодневно примећују како њихове новине почињу да личе на електронске и штампане медије који су под свеобухватном контролом Александра Вучића. „Политика“ је све мање непристрасни дневник а све више гласило Српске напредне странке и њеног председника.
Било би, ипак, претерано рећи како се „Политика“ изједначила са осталим послушним пинковцима. Она се од њих разликује најпре по изгледу, по томе што користи српско писмо, за разлику од таблоида који пишу хрватском латиницом, а затим, и што има рубрике „Погледи“ и „Међу нама“.
У тим рубрика се објављују и написи аутора који имају озбиљне замерке на замисли и одлуке Александра Вучића или других људи из власти.
С друге стране, „Политика“ је препуна опширних репортажа о Вучићевим свакодневним делатностима којима се ствара слика његове незаменљивости у целокупном животу наше државе и даје привид великог значаја, иако, у ствари, служе искључиво – како би рекао Доситеј – „за засенити простоту“.
Доста простора уредништво уступа и изјавама политичара странака на власти, напредњака и њихових коалиционих партнера, који ће искористити сваку погодну прилику да опозицију (а поготово њене вође) представе што црњим бојама.
Ни један једини председник опозиционе странке у Србији неће доживети ту част да га интервјуише новинар „Политике“ , већ ће о неком његовом поступку или изјави читаоци бити обавештени искључиво кроз изјаве политичара на власти, а који ће, разуме се, описати његове речи и поступке онако како им највише одговара и искључиво са циљем да га омаловаже.
Такви су коментари на страницама „Политике“ готово свакодневни, а један од њих је и недавна изјава Ивице Дачића о интервјуу који је Драган Ђилас дао загребачком „Вечерњем листу“.
Одговарајући на питање новинара шта мисли о том интервјуу, министар спољних послова (и познати извођач „Миљацке „и „Каљинке“) изјавио је да је „апсолутно неприхватљиво и непримерено лоше причати за своју земљу и политичке противнике у иностранству, поготово у Хрватској“. Објаснио је и како Ђилас нема никакву сопствену политику, већ се држи девизе да „Вучић никад није у праву“. Они читаоци „ Политике“ који не примају здраво за готово све што у њој прочитају вероватно се неће задовољити Дачићевим коментаром, већ ће се потрудити да пронађу (то је данас бар лако) поменути интервју који је министра и певача толико узнемирио. Занимљиво је да он није рекао како су у њему неистине о гушењу медијских слобода, да није тачно како је Ђилас за четири године на јавном сервису телевизије говорио 48, а Аца Србин 19.947 секунде. И да је Ђилас углавном помињан у разним приликама када је гледаоце требало подсетити како је он издајник, крадљивац и упропаститељ опште имовине.
Новинарима „Политике“, ваљда и њеном вечитом вршиоцу дужности главног уредника, а пре свих – власницима, изгледа не пада на памет да се у савременом свету ништа или скоро ништа не може сакрити.
И да се корисници медија могу све лакше брже окретати од оних који им пружају непотпуне или посебне верзије истине.