Војислав М. Станојчић: Србин „отвореног срца“ или Пренемагање на СДСС начин

Шта би још српске политичаре у Хрватској могло да очекује пошто се појаве на прослави „Олује“?

Пре десетак дана у нашим медијима појавиле су се вести о могућем присуствовању политичара Срба из Хрватске прослави двадесет пете годишњице победе хрватске војске уз логистичку подршку америчких официра над голоруким народом Српске крајине и протеривања око 250.000 становника Хрватске са њихових вековних огњишта, а што се, уз велику параду слави сваког петог августа у Книну.

Ову операцију, названу Олуја, Међународни кривични суд за бившу Југославију, у својој првостепеној пресуди хрватским генералима Готовини и Маркачу, оценио је као „удружени злочиначки подухват у циљу трајног и присилног протеривања највећег дела Срба са територије бивше Републике српске крајине у Хрватској, док су другостепеној пресуди генерали и државни врх Хрватске на волшебан начин ослобођени оптужбе за злочиначко удруживање, па је испало да су „Олују“ смислили и извели на своју руку неки непознати починиоци.

Узнемирење српске јавности изазвао је најпре дугогодишњи председник СДСС-а, др Милорад Пуповац, који се пожалио како се странка налази пред великом дилемом. Није нимало лако донети одлуку о одласку у Книн, да се још размишља, има много разлога и за једну или другу одлуку.

Муку је мучио и Борис Милошевић, члан СДСС-а и потпредседник у Влади Хрватске. И он је помињао озбиљне разлоге и за одлазак на параду и за изостанак са ње, узгред напомињући како он има добар желудац, који може много да поднесе ако је то у интересу преосталих Срба у Хрватској и да ће – ако оде у Книн – отићи тамо „отвореног срца“.

Грађани Србије који боље памте сетиће се како је дилему сличну овогодишњој председник СДСС-а имао и пре 12 година, када је требало да посланици српске националности заједно са својим саборским колегиницама и колегама признају независност Косова. Др Пуповац је и тада водио велику борбу у души, претио да ће се Срби – у случају да се то одлучи – повући из Владе. Међутим, када је Хрватски сабор, међу првим државама на свету признао државу у Приштини, потпредседник Владе Слободан Узелац се није повукао, већ је на том положају остао још три године. А др Пуповац, нимало збуњен одлуком Хрватског сабора, заборавио је претњу о напуштању Владе оцењујући да она не би била у интересу српског народа у Хрватској.

Упоредо са овим „великим дилемама“ и колебањима око доношења тешке одлуке СДСС-а, у Србији су се чули гласови запрепашћења, неверице и осуде и саме помисли да ће се неки српски званичник појавити на паради у Книну да својим присуством увелича сјај победе хрватске војске над својим држављанима.

Сем обичних грађана који су у својим коментарима оштро осудили ову скривену а ипак видљиву намеру српских политичара у Хрватској, оштро су протестовали Ивица Дачић и представници Срба избеглих из Хрватске. Огласио се и Александар Вучић, који је изјавио да му се не свиђа идеја да Срби у учествују у прослави Олује, акције етничког чишћења, али да ће покушати да схвати одлуку СДСС-а.

На то је Јадранка Косор, бивша председница хрватске Владе, затражила од Бориса Милошевића да пре него што оде у Книн осуди Вучићеву изјаву о етничком чишћењу. Шта би још српске политичаре у Хрватској могло да очекује пошто се појаве на прослави „Олује“? Вероватно учествовање у доношењу резолуција о великосрпској агресији на Хрватску и геноцидним дејствима Југословенске армије, о радном логору Јасеновац…

Ко се једном са ђаволом у коло ухвати, тешко ће се из њега извући.