За време ванредног стања од 15. марта до 15. априла извоз пао за преко 20 одсто, а у марту било мање 11.147 радника него у фебруару
Фото: Pixabay
Нова економија: Од увођења ванредног стања извоз Србије пао за 20 одсто
Највећи појединачни извозник била је ХБИС Група (Железара Смедерево), а роба која је остварила највећу вредност у извозу је кукуруз – а вредност извоза ове житарице премашила је 57 милиона евра
Домаће компаније су за месец дана ванредног стања, од 15. марта до 15. априла, извезле робу у вредности од 882,2 милиона евра, показују подаци Управе царина у које је агенција Танјуг имала увид.
То представља пад од преко 20 одсто, обзиром да је 2019. године у истом периоду укупан извоз износио 1,14 милијарди евра.
Највећи појединачни извозник била је ХБИС Група (Железара Смедерево), чији извоз је у месец дана вредео око 42,6 милиона евра, а следе компаније Грундфос са нешто више од 17,6 милиона евра извезене робе и Тетра Пак са 17,3 милиона евра.
Роба која је остварила највећу вредност у извозу је кукуруз, а вредност извоза ове житарице премашила је 57 милиона евра.
На листи испод кукуруза је прерађено воће, затим посебни производи од гвожђа, хартија, картон и електрична енергија коју смо извезли за 17,5 милиона евра.
Земље дестинације домаће робе најчешће су биле Немачка, Босна и Херцеговина, Румунија, Русија и Италија, додаје Танјуг.
Данас: У марту нестало 11.000 радних места
У фебруару у односу на јануар било 3.497 мање запослених а у марту већ, у односу на претходни месец, 11.147 радника мање
Фото: ФоНет/АП
У првом кварталу ове године број запослених у Србији износио је 2.186.834, што је пад од 15.801 радника у односу на просек четвртог тромесечја прошле године, објавио је Републички завод за статистику.
Међутим, када се упореде подаци из децембра прошле и марта ове године, пад је још драстичнији и износи 32.176 људи мање који данас имају посао. Највеће смањење догодило се у јануару, јер је тада у односу на децембар било упослено за 17.532 радника мање.
Слично је било и годину дана раније, када је у јануару без посла остало скоро 25.000 људи. Међутим, за разлику од прошле године када се крива вратила већ током фебруара и марта, ове године је она наставила опадајући тренд.
Тако је у фебруару у односу на јануар било 3.497 мање запослених а у марту већ, у односу на претходни месец, чак 11.147 радника мање. То је први март бар пет година уназад у коме је забележен пад запослености, а прави удар због затварања економије услед епидемије очекује се тек у априлу.
– Када се посматра пад броја запослених у јануару ове у односу на децембар претходне године, то је вероватно сезонски ефекат. У том делу године смањују се послови, посебно у пољопривреди, грађевинарству, па та сезонска кретања треба искључити када се посматрају трендови. Верујем да се ни сада утицај кризе још није испољио до краја марта, епидемија је започела средином месеца и до краја тог периода мали је број људи изгубило посао. Постоји правилност да раст незапослености касни за падом привредне активности. Прво падне привредна активност, а тек потом и запосленост и обрнуто, привреда почне да се „подиже“ али се запосленост и даље смањује. То је процес који дуже траје па и када се криза оконча, треба рачунати да се то бар наредних годину дана неће одразити на стопу запослености – каже за Данас Милојко Арсић, професор Економског факултета.
Како додаје, привредници су до сада вероватно и избегавали да деле отказе, али већ за месец, два видеће да многи послови не могу да се обављају, или бар не у мери у којој су раније, тако да ће до смањења броја радника доћи мало касније али ће период повратка трајати знатно дуже.
Иначе, према подацима РЗС, највећи пад забележен је у сектору предузетника, чак више од 10.000 у просеку док је упола мање људи без посла остало у фирмама. Занимљива је и статистика по делатностима, па је тако према кварталним подацима администрација смањена за више од 6.000 службеника, здравство и социјална заштита за око 5.000, стручне и научне делатности за више од 4.000 колико и трговина на велико. Приметнији раст запослених имало је рударство, више од 2.000, док је у осталим областима број радника увећан за мање од хиљаду.
М. Н. Стевановић