И пребирајући листове / Шаптах речи покајања: / Очисти, Господе, очисти / Душу ми од распадања
Извор: ФБ страница Александра Мирковића
Прозревши неповратно касно
Зáлуд летњег зеленила,
Јаворове ронећи сузе
Поноћ октобра се молила.
Мотив је божански трептао,
Светла су гонила таме,
Редови дрвећа монаха
Слушаху звездане псалме.
Лунино блиставо кандило
Кадише димом облака.
И сва пустош је бежала
Далеко од њеног зрака.
И пребирајући листове
Шаптах речи покајања:
Очисти, Господе, очисти
Душу ми од распадања!
И са душом мојом саливен,
Са свих страна, из свих кута,
Пој „Да се уздигне молитва…“[1]
Монашког хора крај пута.
(19. август 1981)
Препевао: Александар Мирковић
Опрема: Стање ствари
(Фејсбук страница Александра Мирковића)
[1] Псалам 140.
Псалам Давидов. (МТ: Псалам 141)
1. ГОСПОДЕ, Тебе зовем, услиши ме.
Чуј глас мољења мога, када вапим Теби.
2. Да се уздигне молитва моја, као кађење пред лице Твоје;
уздизање руку мојих жртва вечерња.
3. Постави, Господе, стражу устима мојим,
и двер ограде око усана мојих.
4. Не допусти срце моје у речи лукаве,
да измишља изговоре за грехе,
са људима који чине безакоња,
и нећу се дружити са изабранима њиховим.
5. Караће ме праведник са милошћу, и изобличиће ме;
а уље грешника да не намасти главу моју;
јер је још и молитва моја против воље њихове.
6. Расуше се низ камење моћници њихови;
чуће речи моје, као угодне.
7. Као што се грумен земље просу по земљи,
расуше се кости њихове до пакла.
8. Јер Теби, Господе, Господе, управих очи моје;
у Тебе се уздах, не одбаци душу моју.
9.Сачувај ме од мреже коју ми поставише,
и од замки оних који чине безакоња.
10. Пашће у мрежу своју грешници,
а ја остах сам, докле не прођох.