Излаз: Да се ја питам

Поштовани читаоци,

Представљамо вам нову рубрику ДА СЕ ЈА ПИТАМ: настала је као плод сарадње редакције српског Стања ствари и групе ИЗЛАЗ.

ИЗЛАЗ је неформална, непрофитна и надстраначка група искрено забринутих родољуба за опстанак (и напредак) Србије и српских земаља, а чланови су како из матице тако и из расејања. Можете им писати на izlaz@mail.ru.

Одељак ДА СЕ ЈА ПИТАМ замишљен је као простор на којем ће се огласити они који имају шта да кажу на поједине теме од виталног значаја за Србију и српски народ: услов је да се не нуди само анализа (да не кажемо „кукњава“) већ да се понуде решења. Такође, у обзир за објављивање долазиће само краћи текстови (најбоље сажети на једној Word страници). Своје прилоге шаљите на редакцијски мејл ststvari@gmail.com.

Пошто идеја која лежи у основи јесте да урадимо сами нешто за себе а не да чекамо друге – рубрику отварамо прилогом уредника Стања ствари на тему образовања и његове реформе.

Александар Лазић: Неколико теза о реформи образовања

Текуће стање ствари: Образовање је стално у некаквим реформама, а резултат би се могао свести да никад више промена и никад мање знања код ученика. Последња реформа – или последњи делови реформе – у виду увођења образовних стандарда забрињавајуће су спустили лествицу знања. Најкраће речено, уместо да знају постало је довољно да ученици препознају градиво: директна последица тога јесте/биће свеопште заглупљивање нације, школовање само „просте радне снаге“ и отварање простора да шефови и (нарочито) менаџери буду увезени из иностранства.

Тезе за излаз из оваквог стања:

• Одмах престати са избацивањем градива и обећањима да „неће бити тешко“: политичари могу имати своје разлоге (улагивање родитељима/гласачима) али струка мора тражити да се ствари отежају а не даље олакшавају. Вреди се угледати на Русију, где се већ чују гласови да је „руска школа превише лака“. (Директна последица смањивања нивоа знања које се тражи јесте „убијање елите“.)
• На завршним испитима на крају основне школе увести минималан праг знања (макар он био и један једини поен), а не да се „полаже“ и са нула бодова! Ако се задржи и трећи, комбиновани тест из пет предмета, онда би требало да сваки тест носи по 20 поена а да се из школе носи максималних 40 (као што је било онда када сам ја уписивао факултет). Додатно, треба уједначити тежину сва три теста – српски, математика, комбиновани – у овој ситуацији је несразмерно тежак тест из математике (читај: отежати остала два теста).
• Већ од виших разреда основне школе (нпр. од шестог) увести селекцију по одељењима – основни, средњи и напредни ниво, са могућношћу „преласка“ у више нивое (или „пада“ у ниже). Тако би они који су „паметни а неће да уче“ већ у основној школи видели шта их чека ако наставе са таквом праксом.
• Престати са причом о правима ученика без говора о њиховим обавезама. Упростити систем дисциплинског кажњавања ученика (без „суђења“, како је то сада).
• Увести у основним и средњим школама „алумни“ – да они који су завршили ту школу а сада су успешни посведоче текућим ђацима да „има смисла“ учити.
• Укинути углавном бесмислене семинаре за учитеље (зовимо тако све просветаре који не предају на факултету) и концентрисати се на заиста (!) стручно усавршавање, а за то онда обезбедити и новац.
• Вратити школи и образовну функцију; за почетак предлажем да се једна година посвети теми ДА НИЈЕ ДОБРО ДА СЕ КРАДЕ. Да први час сваког дана почне том девизом. А ако се баш не зна како такву „лудост“ правдати у савременим временима, ево увек модерног цитата из псалма пророка и цара Давида: „Бијах млад и остарјех, и не видјех праведника остављена, ни дјеце његове да просе хљеба“ (Пс. 37,25). 
• Вратити достојанство учитељима; с друге стране, и сами просветари морају да схвате да је време социјалистичких „белих медведа“ одавно за нама.
• На крају, а заправо је прво: учитељи морају својим животом сведочити оно што предају – иначе ће све остати на причи која (скоро) никог неће занимати.

Аутор је (и) учитељ математике у основној школи

---

Кратка веза: http://wp.me/p3RqN8-7Sy