Изражавајући се терминологијом доброг дела српске популације који се диви свему што долази из Сједињених Америчких Држава и Западне Европе, ћирилично писмо којим су писале генерације Срба вековима уназад несумњиво јесте, може и мора се назвати европском вредношћу
Ћирилично писмо многи у Србији доживљавају као превазиђено и архаично. Утицаји глобализације су свакако доста томе допринели али парадоксално звуче чињенице да главни инструменти процеса глобализације, светске компаније попут Мајкрософта и Гугла, своје апликације на српском језику пишу ћирилицом. Дакле, глобализација није суштински разлог затирања ћириличног писма у Србији. Стварни разлози затирања ћирилице представљају величање и некритички однос према иностраним садржајима доступним путем масовних медија, а нарочито интернета.
Нико у Србији неће бити мањи „грађанин света“ ако користи писмо којим су писали његов отац и деда, а којим је и сам научио да пише! У прилог тој тврдњи сведоче уверења многих светских интелектуалаца, попут Џорџа Бернарда Шоа о савршености ћириличног писма. Са друге стране, српско вредносно наслеђе се показало изразито толерантно према различитостима, и из тог разлога обнова ћирилице у Србији се не сме заснивати на забрани употребе латинице. Свест о значају употребе ћириличног писма мора проистећи из квалитетнијег образовања од предшколског па све до највишег академског нивоа. Становиште које се темељи на очувању сопственог језика и писма апсолутно не ограничава учешће и улогу појединца, компаније или државе у савременим светским токовима.
Искључиво свест појединаца може сачувати и вратити ћирилицу на ниво какав доликује једном озбиљном народу и једној озбиљној држави. Данас када ми као народ и држава нисмо озбиљни, у условима контроле медија из страних центара моћи, у околностима блокаде и деградације институција чији је смисао постојања очување идентитета а самим тим и ћириличног писма, сав терет пада на плећа појединаца који су својим образовањем изградили известан ниво самосвести о значају очувања сопственог културног идентитета.
Очување ћирилице је за српски народ један од највећих цивилизацијских изазова данашњице. Ако нисмо у стању да сачувамо оно највредније што имамо, што притом представља један од основа нашег идентитета, а чиме би се сваки други народ поносио и бескомпромисно чувао, можемо ли очекивати да будемо конкурентни са светом у било којој другој области?
Део Европе и света по мери горе поменутог дела српске популације постаћемо оног момента када буде схваћено да се на делу мора показати мултикултурализам и свест о очувању сопствених европских вредности, све до тада остаћемо периферија Европе и света, једна бледа и непризната копија свега чему се на сав глас и по сваку цену тежи.
Аутор је члан Извршног одбора Српског покрета Двери
Кратка веза: http://wp.me/p3RqN8-6Cz