Бивши председник им је помиловањем дао шансу – да барем једном буду корисни идиоти Србије, а не српских непријатеља
Андреа Јовановић (Фото: Политика/Васељенска)
Сви су се залепили за последње председниково помиловање – опроштај пумпословенима (реално небитним, „Став“ и „Свиће“ су одиграли малу али важну улогу на почетку дешавања, али ствар је одувек била и јесте много већа од њих), али нико не говори о претпоследњем помиловању, значајнијем: сламки спаса баченој пумпославцима, најнежнијим душама у Срба, у виду НДСС.
Бивши председник има меко срце, дозволио им је да, без њихове свести и намере (јер да су свесни и намерни, и то би сје*али), оперу своје грехе учешћа у обојеној револуцији, преузму који глас „студентској“ листи (посебно сад кад је франкенштајново трагикомично чудовиште Мијеваца пропало) и намире своју пумпославну савест само ониме што им је једино и битно: да сами себи делују поштени, храбри, доследни и неукаљани блатом у којем се ми остали Срби, невезано од физиономије, ваљамо и у ове последње две године. Да се ложе да су на Косову и да га бране, да су међу народом и да их народ воли, да су остали достојанствени док су својим гордим непостојањем помагали рушење Србије – ни први ни последњи пут.
Иако ја нисам толико меког срца, желим им што боље резултате и желим им да се нас, ненамерних ћација, сете када буду славили [невезано од (не)успеха, они се не замарају таквим тривијалностима попут бројева] и буду наручили моју омиљену партизанску песму, за коју и даље верују да је њихова – „Над Краљевом жива ватра сева“. Укратко, бивши председник им је помиловањем дао шансу – да барем једном буду корисни идиоти Србије, а не српских непријатеља.
Андреа Јовановић је докторанткиња филозофије на Филозофском факултету у Београду и истраживач-сарадник у Институту за политичке студије, Београд
Наслов, опрема и белешка о аутору: Стање ствари