Историчари и не могу да истражују број, то треба да истражују статистичари, демографи, археолози, антрополози… Бројне науке да помогну да би се истражио број убијених у Јасеновцу
Доносимо разговор Николе Милованчева са Антуном Милетићем, аутором књиге „Концентрациони логор Јасеновац 1941–1945“, који је вођен 20. маја 2024. године.
Никола Милованчев: Господине Милетићу, молим Вас, реците која је Ваша оцена и шта Ви мислите о укупном броју жртава у логору Јасеновац?
Антун Милетић: Ја као историчар нисам истраживао број убијених, већ сам истраживао документа. И у документима гдје сам нашао име то сам и издвојио и сачувао. Прегледао сам на стотине хиљада таквих докумената и свега сам нашао у тим документима око 82 хиљаде имена које сам издвојио.
Значи, то није коначан број, него оно што се налази у документима. Историчари и не могу да истражују број, то треба да истражују статистичари, демографи, археолози, антрополози… Бројне науке да помогну да би се истражио број убијених.
Међутим, то није урађено на територији Југославије, било је различитих покушаја утврђивања броја убијених, а тачних нигде нема и до данашњег дана. Ја сам у својим радовима и написао да то није коначан број, него број убијених које сам нашао у документима које сам и објавио у књигама.
Реците, молим Вас, осим ових жртава утврђеним именом и презименом – преко 80 хиљада – како сте дошли до ових скоро 60 хиљада других жртава, које сте такође утврдили да су вођени у Јасеновац?
Антун Милетић: То сам утврдио на основу тога колико је транспорта доведено од Земуна до Јасеновца, од Митровице, Сарајева до Ђакова, број транспорта – колико је вагона било и колико у вагоне може да стане. Узео сам просек да у један вагон може да стане просечно 50 и дошао до броја Н. Н. лица.
Жарко Видовић: Песма „Ђурђевдан“ настала у возу за Јасеновац
Тако да се број убијених у мојим књигама креће око 149 хиљада, али ни то није коначан број. Документа усташка нису нађена, јер су 1943. и 1945. уништена.
(Стање ствари)