Доносимо сатиричан приказ у стиху односа Срба према (текућем) сукобу на Блиском истоку аутора који се овом приликом потписао као „Ендорлија са Врачара“
(Извор)
Луна… топуз, два дивна символа –
њихово је на марксове царство,
сљедоват им ријеком несврстаном,
у лађици грдна ЈосиБроза.
То је бити једно са шејтаном,
красна хула на свештени ћивот,
који вас је млијеком одранио –
све за сахан од тартар бифтека.
Чвор вргосте на праву младику,
мјесто крста срп и чекић став’сте
а поред њих луну и звијезду,
да се крсти и ко никад није.
—
Младо жито, навијај за Иран,
ил’ за Иран ил’ за Пластелинце,
мало су ве у Возућу клали,
са српским се главам’ додавали.
Страшне жертве видим на гомиле
на олтару цркве и племена,
то је народ себе жртвовао,
име, вјеру, завјет и аманет.
С душманом се црним загрлили,
па пјевају што их грло носи:
Није Шија, него браћа наша,
са Јасером и Нехру Насером!
Нека буде борба несврстана!
Само оштро, глупо и безвезе!
„Ендорлија са Врачара“