Моје реакције на Астра Зенеку биле су катастрофалне, руке и стопала су ми била смрзнута, или их нисам осјећао, или су горјела, што је потрајало двије седмице. Бојао сам се да више никад нећу моћи свирати
Ерик Клептон (Фото: Википедија)
Ерик Клептон, један од најзначајнијих блуз и рок гитариста нашег доба, у писму италијанском архитекти Робину Монотију Грацијадеију објављеном на Телеграму, чију је аутентичност потврдио и часопис Ролинг стоун, описује властито искуство с вакцинацијом:
„Старог сам кова, олдтајмер, уз велику помоћ преживјео сам алкохолизам и зависност, и суочавам се с највећом дилемом у животу…
Од Брегзита сам интимно заузео став противан нашим ,изабраним вођамаʻ интуитивно сумњајући у њихов интегритет и карактер…
Човјек сам вјере, иако апстрактне, и осјетивши и видјевши шта се дешава од марта 2020. почео сам се удаљавати од званичне приче власти и посвећености јавног мњења предсједнику владе и његовим ортацима…
Тражио сам хероје код нас, у земљи…
На Јутјубу сам нашао Хуго токс (Hugotalks) и Ток рејдио (Talkradio) – и то је било све…
Онда су ме упутили на Ван Морисона, и ту сам пронашао себе. Иако сам пјевао његове ријечи, оне су одјекнуле у мом срцу…
Снимио сам 2020. Stand and Deliver, и смјеста засут презиром и поругом.
Фебруара ове године, прије него што сам ишта знао о природи вакцина (са својих 76 година и хроничним проблемима с плућима), био сам међу првима који су се вакцинисали. Непосредно по примању прве вакцине Астра Зенеке имао сам тешка пратећа дејства која су потрајала десет дана. Најзад сам се опоравио и речено ми је да ћу другу вакцину примити за дванаест седмица.
Послије отприлике шест недеља добио сам другу вакцину, при чему сам знао мало више о пратећим опасностима. Сувишно је говорити да су реакције биле катастрофалне, руке и стопала су ми била смрзнута, или их нисам осјећао, или су горјела, што је потрајало двије седмице. Бојао сам се да више никад нећу моћи свирати. (Болујем од периферне неуропатије и требало је да се по сваку цијену држим подаље од игле.) Али пропаганда је тврдила да је вакцина безбједна за сваког…
Онда сам се срео с чланом једне групе, који ме је посавјетовао да се припазим и да се мало распитам о свему…
Осјећао сам као да је неко подигао завјесу, да више нисам сам, да је у реду, заправо од суштинске важности, да се држим интуиције и слушам своје срце…
Наставићу путем пасивне побуне, настојећи да у одређеном тренутку повучем црту да бих дјелатно могао вољети своју породицу, али је тешко угристи се за језик кад знам ово што сад знам…
Снимио сам и објавићу још једну Ван Морисонову пјесму, „Бунтовник“, која није ни агресивна ни провокативна, већ само пита:
Гдје се дједоше бунтовници?
Сакрише се иза компјутерских екрана
Гдје је дух, гдје је душа
Гдје се дједоше бунтовници
Ван Морисон и Ерик Клептон (Фото: АП)
Читав сам живот бунтовник, против тираније и надмености власти, што управо и имамо, али жудим и за заједништвом, саосјећањем и љубављу, и то овде и налазим…
Вјерујем да тако можемо претећи…“
С немачког посрбило и приредило: Стање ствари
Прочитајте још: