У детињству нисам много знао, / А немир је био много већи – / Несвесно сам на вас подсећао / И хтео се баш тога одрећи
Фото: Википедија
Све чешће сте у мојим ранама
Крајишници – о, ваша страхота!
Мене носи божанска помама,
Зла судбина вашега живота.
У детињству нисам много знао,
А немир је био много већи –
Несвесно сам на вас подсећао
И хтео се баш тога одрећи.
Сад зрачите као драге гатке,
Као вино и хлеб свакодневни,
Ваше муке – о, како су слатке,
Како светле и пристају мени.
Прве речи које изговарам
Саздане су од вашега лика.
Ја не градим, ја звучно разарам,
Ја сам ропац после вашег крика.
Вас ће бити и над мојим гробом,
Вас ће бити кад ми звезде зађу,
Кад, напокон, рашчистим са собом –
По вама ће моћи да ме нађу.
Опрема: Стање ствари
По идеји Срђана Опачића
Милан Ненадић је рођен 30. септембра 1947. године у Грковцима, код (Босанског) Грахова. Студирао је југословенске књижевности и савремени српско-хрватски језик на Филозофском факултету у Сарајеву. Од 1974. године живео је у Београду, од 1984. у Зрењанину, а од 1998. у Новом Саду. Осим поезије писао је књижевну критику, есеје и бавио се превођењем.
Милан Ненадић (Извор: Поезија суштине)
Објавио је књиге песама: „Стефанос”, „Нови Стефанос”, „Општи одар”, „Усамљена историја”, „Осветна маска”, „Песме”, „Књига четворице”, „Општи одар и друге песме”, „Вриснула је мајка” (песме са Илеаном Урсу), „Почињем да бирам”, „Изабране песме” (избор и предговор Никола Кољевић), „Дрхтање у води”, „Венац за Гаврила”, „Уточиште”, „Венац за Гаврила (библиофилско издање), „Угрушак”, „Општи одар и нове песме”, „Суви печат”, „Ноћна слика”, „Дивљи Бог Балкана”.
Милан Ненадић је трагично страдао 7. марта 2021. године у породичној кући у Петроварадину заједно са својом супругом Илеаном Урсу Ненадић, песникињом и преводиоцем с румунског и на румунски језик. Узрок трагедије је цурење плина од којег се брачни пар угушио.
Извор: Глас Истока
