Оснивамо црквени универзитет, али ко неће да студира на црквеном универзитету, тај не мора. Треба више бринути о томе какву катаклизму је доживео државни универзитет или државни универзитети у нашој земљи
Владика бачки Иринеј (Извор: Православље)
Меморандум о разумевању СПЦ и владе о универзитету Свети Сава – природни исход вишевековне бриге
Циљ пројекта није само проширење академске мреже већ и успостављање институције која ће неговати културно и духовно наслеђе
Влада Републике Србије је на данашњој седници одлучила да формално започне сарадњу са Српском православном црквом на оснивању Универзитета Светог Саве. Како је саопштила Немањина 11, усвајање Меморандума о разумевању отворило је пут стварању високошколске установе која, према визији њених твораца, треба да буде темељ синергије државних образовних стандарда и духовних вредности.
Циљ овог пројекта, према речима надлежних, није само проширење академске мреже већ и успостављање институције која ће неговати културно и духовно наслеђе инсистирајући на принципима знања, образовања и моралног интегритета. Овим потезом, држава и црква преузимају заједничку одговорност за будући развој образовног система, стављајући акценат на очување традиционалних вредности у савременом друштву.
Ђуро Мацут и Синиша Мали на седници Владе Србије (Фото: Танјуг)
Поред стратешког договора о оснивању универзитета, седница владе је одржана у радној атмосфери. Министри су усвојили низ уредби, решења и закључака који се односе на кључне сегменте друштвеног и економског живота – од здравства и инфраструктуре, преко грађевинарства, до прописа у сфери унутрашње и спољне трговине. Чланови владе дали су сагласност и на низ извештаја о раду различитих агенција, директората и финансијских пословања, наведено је у саопштењу.
Оснивање Универзитета „Свети Сава” представља значајан корак напред у сарадњи између државе и СПЦ, која има као циљ јачање образовног система спајањем академских дисциплина и духовних темеља.
Опрема: Стање ствари
СПЦ: Поводом медијских коментара о потписивању Меморандума о разумевању између Цркве и Државе о оснивању Универзитета „Свети Сава”
Меморандум није акт оснивања већ оквир за будућу сарадњу. Истовремено, формулација у којој држава „оснива“, а „Црква учествује у оснивању“, уводи хијерархију која у самом документу није дата
Свети Сава (Фото: mitropolija.com)
Поводом потписивања Меморандума о разумевању између Републике Србије и Српске Православне Цркве о оснивању Универзитета „Свети Сава”, у јавности су се појавиле различите интерпретације које не одражавају у потпуности стварни карактер овог акта, а неке га, нажалост, свесно и директно фалсификују. Разлике у медијским формулацијама нису само стилске већ суштинске: оне мењају правни смисао документа и преобликују однос између учесникâ, а у појединим случајевима уносе значења која у самом тексту не постоје.
Најдаље у том преиначавању иде извештавање какво налазимо код N1, где се Меморандум представља као већ извршено оснивање универзитета. Тиме се укида основна разлика између начелног договора и његове реализације: Меморандум није акт оснивања већ оквир за будућу сарадњу. Истовремено, формулација у којој држава оснива, а Црква учествује у оснивању, уводи хијерархију која у самом документу није дата. Такво тумачење не произилази из садржаја него из унапред постављеног оквира у којем се ова иницијатива чита као спорна.
Суптилнији, пристојнији, али не мање двосмислен начин изражавања присутан је у формулацијама које користи Blic, где се истиче да је „Влада усвојила Меморандум са СПЦ”. Овакво формулисање своди заједнички акт на једнострану одлуку, а Цркву потискује у позадину. Иако није реч о отвореној нетачности, и овде се мења перспектива: сарадња се представља као државни пројекат са споредним учешћем друге стране, Српске Православне Цркве.
Формулације у којима се наводи да су Влада и Српска Православна Црква потписале Меморандум остају ближе чињеничном опису, али и даље не праве довољно јасну разлику између самог Меморандума и његове, евентуалне, даље реализације. Најпрецизнији приступ налазимо код Танјуга, где се јасно именује да је реч о „Меморандуму о разумевању” између две стране, чиме се задржава и правна природа документа и равноправност учесникâ.
Када се ови приступи сагледају заједно, види се јасан образац: правни оквир се поједностављује, однос странâ се преиначује, а значење документа се помера ка унапред задатој интерпретацији. Такво извештавање не произилази из самог текста Меморандума већ из потребе одређених медијских чинилаца да се иницијатива представи као спорна пре него што уопште и буде размотрена. На тај начин се не полемише са садржајем него се мења – или, ако хоћете, кривотвори – његов смисао.
Оно што је у јавности представљено као изненадна иницијатива у стварности је природни исход, односно очекивана последица вишевековне бриге Српске Православне Цркве за просвећивање сопственог народа. Од монашких и катедралних школа Светога Саве, преко скрипторијумâ и библиотекâ средњовековних манастира, па просветних жаришта у расутим, често скривеним, монашким обитељима током турске владавине, затим духовне академије епископа бачког Висариона Павловића, па све до данашњег дана, сви поглавари наше Цркве били су организатори, усмеритељи и покровитељи просвете.
Та дуготрајна идеја унутар Српске Православне Цркве добија данас јаснији облик као црквена иницијатива да се у савременом образовном оквиру успостави институција која повезује знање, васпитање и духовно искуство. Тај правац је у актуелном тренутку додатно уобличен кроз деловање Његове Светости патријарха Порфирија, који је од почетка свог патријарашког служења овај подухват препознао као један од стожерних елемената свог ангажмана. У том смислу, Меморандум не представља нагли заокрет већ корак у правцу који постоји вековима и који сада може да добије институционални оквир.
Истовремено, сâм Меморандум треба разумети у његовој правој мери: он није коначно решење нити готов институционални облик него увод у сложени процес у којем тек предстоји да се прецизно одреде циљеви, методи рада, унутрашња структура, као и односи између учесникâ. Реч је о почетном оквиру који отвара простор за озбиљан и одговоран рад, а не о завршеном чину који већ сада производи коначне последице.
Зато је важно задржати јасну меру: препознати да је реч о почетку процеса који захтева одређено време, стручност и одговорност, али истовремено и указати на то да покушаји да се тај процес унапред дискредитује не воде расправи о њему него њеном затварању пре него што је и започета. Меморандум није средство доминације већ основ за сарадњу; није изузетак већ наставак много дубље образовне идеје и није проблем по себи него предмет тумачењâ која га, у појединим случајевима, намерно удаљавају од његовог стварног смисла.
Опрема: Стање ствари
Митрополит бачки Иринеј: Оснивамо црквени универзитет, државни су доживели катаклизму
Зашто сад сви ти људи, без ичијих злобних коментара, могу да иду у иностранство или на приватне факултете, а не могу на факултет који ће бити под егидом наше Цркве
Митрополит новосадски и бачки Иринеј (Фото: Бета/Драган Гојић)
Митрополит новосадски и бачки Иринеј изјавио је да Српска православна црква (СПЦ) оснива црквени универзитет, да на то имају право верске заједнице у другим државама, а да су постојећи државни универзитети у Србији доживели „катаклизму”.
Он је поводом вести да су у току припреме за оснивање Српског православног универзитета Свети Сава у Васкршњем интервјуу радију „Слово љубве” да су сви европски универзитети, од 11. века па надаље, „поникли из некадашњих манастирских, скромних школа”.
Оснивамо црквени универзитет, али ко неће да студира на црквеном универзитету, тај не мора. Треба више бринути о томе какву катаклизму је доживео државни универзитет или државни универзитети у нашој земљи. Зар Црква само у Србији, у име секуларности, нема право на шта има право данас у свим уређеним и демократским земљама? Зашто сад сви ти људи, без ичијих злобних коментара, могу да иду у иностранство или на приватне факултете, а не могу на факултет који ће бити под егидом наше Цркве која је вековима и надахњивала и била покровитељ просвете и културе у нашем народу”, навео је митрополит Иринеј.
Интервју са митрополитом биће на програму „Слово љубве” на Васкрс у 20 часова, саопштила је СПЦ.
Опрема: Стање ствари
(Бета/Данас, 8. 4. 2026)