Надам се ће однос грађанско/национално на правој Листи бити мало умеренији. Подржао бих чак и овакву Студентску листу – а сигурно неће бити таква
Јован Антовић (Фото: Подкаст Благодарје/снимак екрана)
1) Веће зло од овог тренутно на власти не постоји.
2) Задатак листе је да добије изборе и да уведе поштовање Устава и закона, владавину права и борбу против корупције, принцип одговорности. У томе је садржано све остало. Оно чега се ја бојим (погледати мој коментар горе) је да су за тако нешто неопходни оперативци а не посланици (који би морали да се обавежу на поштовање принципа студентске листе бланко оставкама/заклињањем). Све и да добију изборе и да их АВ и међународна заједница (шта год се под њом подразумевало) признају шта ће првог понедељка када треба да се исплате пензије, омогући да здравство функционише, криминалци хапсе а електрична мрежа и водовод функционишу упркос кваровима.
3) Ми са националног пола уљуљкани на оваквим сајтовима пренебрегавамо једну ствар. На основу свих избора последњих 15-ак година грађанска Србија има својих отприлике 25% у бирачком телу. Национална 15%. Остатак националне о којој ми а пре свега удбашки подкасти причају се налази код АВ-а и то су парадни националисти који цене шта се ради по речима и повицима а не по делима (који не схватају шта се ових 15 година десило с Косовом, дижу раширена три прста и верују да су четници као из Булатовићевих филмова или од оног чупавог који их поведе на Равну Гору). Они неће гласати за проф. Ломпара нити Стевана Гајића ни у ком случају јер су превише урбани/грађанисти. Значи остаје да видимо као да тих отприлике 40% преведемо у 50% плус 1.
Да ли је ово Студентска листа и шта да се ради ако јесте а шта ако (још увек) није
4) Студенти су у Косјерићу јесенас и овим општинама сада показали да су они једина снага која и у традиционално „гласаћу за тебе кад постанеш власт“ могу да скупе 40-45% и дишу АВ-у за вратом. Значи јасно је шта је добитна комбинација. Све остало је само расипање енергије и гласова. Ко год другачији каже или је незналица или злонамеран (идеја три листе можда јер би све три прешле цензус али онда ненападање само међу њима – отворено показивање па и нападање листа типа Несторовић, Жујовић додати по сопственом нахођењу отворено АВове.
5) Е сада што се тиче распореда кандидата: из горе наведеног (упркос нашим преувеличаним очекивањима на националном полу) нереалан је однос 50/50. 60/40 у корист грађанске опције је реалан а ја бих прихватио и 70/30 (али не овакав 90/10 чак и ако би упркос мом претходном коментару био спреман да „запушим нос“ и „прогутам“ НЕКА персонална решења).
6) Коначно колико год нама са националног пола то изгледало „грозно“ промену мора да прихвати окружење а то је у нашем случају Европска унија. Упркос окретању „националним“ државама од стране пре свега Америке Трампово понашање око Ирана га вероватно искључује из озбиљнијег укључивања у то шта ће бити у Србији (да ли ће да хапсе нарко-дилере је друго питање али у то не верујем чак и ако санкције које се стално најављују па одлажу као Трампови ултиматуми Ирану одређеним лицима из власти буду уведене). Значи председник или премијер и министар иностраних послова морају да буду људи које ће ЕУ (шта год ја који живим у њој и познајем је боље од многих мислим о њој) прве недеље примити на састанак. Е из тог разлога проф. Ђокић коме ја много више замерам односе са режимом него опредељења (бити ректор у земљи у којој се ни кафе куварица не поставља без одобрења браће) не мора да буде лоше прелазно решење дефинитивно попут Кривокапића у Црној Гори. Наравно то подразумева да она другу функција (премијерска или чак можда набоље министра иностраних послова) оде Ломпару. Из овог овде наведеног јасно је да ја дубоко и искрено верујем да се имена са листе много боље могу искористити у оперативне него у посланичке сврхе (упркос супротним тврдњама по удбашким подкастима ја и даље тврдим да 250 студената или потпуних анонимуса али вредних и пре свега ПОШТЕНИХ решава проблем. Професионалце пре свега из академског миљеа али и из осталих области треба чувати за функције у којима има страшно много посла чак и ако студенти победе а АВ призна изборе (у шта не верујем). Прочитати у коментару горе о томе.
7) Опет ја (као и из времена Ковида ја мислим да свако од нас мора бити личан и изнети став ма какав он био и без обзира да ли се неко на њега осврнуо) мислим да на листи (опет понављам не посланичкој већ оперативној са којом би студенти требало да макар паралелно ако не и раније попут владе у сенци изађу) недостају нека имена са ове стране (попут проф. Мировића, проф. Владе Димитријевића (не зато што ме онако нахвали пре неки дан), Срђана Шкора, Цвијетина Миливојевића и (сад ћу тек да будем пљуван са свих страна) Немање Шаровића који познаје систем изнутра.
8) Али како год студенти одлуче ако однос национално/либерално не буде баш 10/90 и ако и кандидат за председника и премијера не буду „тешко“ либерални ЈА ЋУ ГЛАСАТИ ЗА студентску листу и за ректора Ђокића као председничког кандидата.
А онда ако она и народ и професионалци уведу земљу у неки колико толико нормалан колосек у хаосу који је у свету започео и који ће тек да се развија на неким следећим изборима можемо да се пребројимо више национално против више грађанског (а не искључиво јер ту се потпуно слажем са професором Ломпаром национално без грађанског и обрнуто не постоје).
Оволико дугачак коментар је између осталог последица тога што нисам сигуран да упркос логици одлагања избора до крајњих граница АВ није убацио „коску“ са листом да би сачекао студенте неспремне и у минималном року од 45 дана расписао изборе већ за Видовдан. Волео бих да сам лош у предвиђању.
И на крају ја рекох ово у (још једном) покушају да спасим своју душу. Као и у Ковиду у време Страсне седмице понекад не сме да се ћути и морају да се јасно заузимају ставови између добра и зла (онако како их сваки појединац тумачи). Нека мени првом грешном Бог опрости а и ви ПРАШТАЈТЕ.
Нека Господ Бог наш да да у миру и покајању дочекамо најрадоснији празник Његовог Васкрсења!
Прилог је објављен као коментар на „Стању ствари“
Наслов, скраћивање и опрема: Стање ствари