Ви сте из Идвора отишли 1867. вероватно запрежним колима, а већ је постојала пруга и дунавски саобраћај. Са оног пашњака који сте с пуно љубави описали у аутобиографији данас се не може отићи без сопственог превозног средства
Људмила Шајтинац; Михајло Пупин (Фото: Лична архива)
Поштовани господине Пупин,
Могла бих Вам написати толико тога колико се Ваш вољени Банат променио након Ваше смрти али ћу се задржати сада само на следећем.
Пре два дана се у Вашем родном селу Идвору обележавала годишњица Ваше смрти. Свечано и достојанствено. Центар села је био пун, Дом за који сте залагали да се изгради је такође био испуњен људима. Полагање венаца, писанија, говоранције и тапшања.
Али, оно што мене растужује, драги и поштовани господине, јесте чињеница да становништво тог дивног Идвора већ годину дана нема обезбеђен аутобуски саобраћај ка главном граду. Све линије које су раније постојале су укинуте! Сви они који раде у Београду и сви ученици који похађају неку средњу школу или факултет су потпуно одсечени од тог града. Замислите каква је то неправда?!
Народни дом Михајла Пупина у Идвору (Архивска фотографија)
Ако се питате због чега је то тако, разлози су крајње банални за великоумне људе. Данашњи представници власти и власници предузећа се не могу договорити ко ће колико новца уложити да би нешто као превоз путника било довољно рентабилно. Нико више, поштовани, не мисли на људе а још мање на образовање.
Ето, Ви сте из Идвора отишли 1867. године вероватно запрежним колима а већ је тада постојала пруга и дунавски саобраћај. За даља путешествија већ постоје неке опције, али са оног пашњака који сте с тако пуно љубави описали у својој аутобиографији данас се не може отићи без сопственог превозног средства. Да сте којим случајем живи и читате ово писмо верујем да бисте у далекој Америци осетили бес и жељу да помогнете свом народу као што сте радили раније. То би било могуће само и једино да имате некога коме безусловно верујете јер у супротном би та помоћ „нестала бестрага“. Лоше је, много лоше, цењени господине Пупин.
Срдачан поздрав,
Људмила Шајтинац
У Београду, 14. марта 2026. године
Опрема: Стање ствари