Литургијом човек не тражи од Бога да преобрази или створи нови свет, него слави оно што је од Бога већ добио – не моли, него захваљује, тј. служи евхаристијску Литургију
Жарко Видовић (Фото: Душан Јауковић)
Дух се постиже само чедношћу. Но како се постиже ЧЕДНОСТ? Како, кад је она исто што и ГЕНИЈАЛНОСТ?! Наиме, генијалност (песника или детета, чеда) је исто што и наивност (безазленост) очувана УПРКОС свим искуствима! Она се не стиче искуством, него може да се чува или обнавља само УПРКОС искуству. Њој – кад се јави – искуство не може ништа, те се зато не треба бојати искуства ни истине о свету, како бисмо, клонећи се тих истина, „остали наивни“. Наивност није исто што и незнање, нити се чува избегавањем сазнања. Наивност ДУХА! Ето, то је тема платонске мисли којој западна филозофска и теолошка традиција није никад ни приступила!
Дакле, БИТИ (битије, постојање човеково) је исто што и СЛАВИТИ БИТИЈЕ. Оно што је у животиње нагон самоодржања, то је у човеку СЛАВЉЕЊЕ битија, дух. Тим духом човек је сличан Творцу или – ХРИСТОЛИК.
Том својом христоликошћу човек слави битије. То слављење битија је ЛИТУРГИЈА. Њоме човек не тражи од Бога да преобрази свет или да створи нови свет, другачије битије, или да се појави у свету како би свет изменио. Не, него СЛАВИ оно што је од Бога већ добио. Не моли, него ЗАХВАЉУЈЕ, тј. служи ЕВХАРИСТИЈСКУ (химнично-захвалничку) Литургију.
Непуних сто година после Плотина та Литургија је коначно уобличена и од тада – од IV столећа до данас непрекидно – служи се у свим Православним црквама неизмењена. Уобличили су ту Литургију два велика НАДАХНУТА литурга: Св. Јован Златоусти (347-407) и Св. Василије Велики (329-379), два грчка црквена ОЦА. Било је то у време између двају првих васељенских сабора Цркве: између Никејског (године 325) и Цариградског (године 381), када је уобличен и Символ (тј. заједница) ВЕРЕ, неизмењив и неизмењен до данас (у Православним црквама).
Жарко Видовић, Његош и Косовски завет у Новом веку II, Балканија, Нови Сад, 2025.
Посетите још
