Тимок се опет повезује са Јадром, али на једној депримирајућој и равни без светлије будућности. Хидроним Тимок, представља парадигму свих угрожених вода али и других животних ресурса
Горан M. Јанићијевић (Извор: bibliotekazajecar.rs)
Етноним Тимочани древна је одредница народа који насељава подручје пет водотокова са овим именом (Сврљишки Тимок, Трговишки Тимок, Бели Тимок, Црни Тимок/Црна Река и Велики или једноставно – Тимок) проистекле из раније – Тимахи (Timachi) као ознаке за трибалско племе, које је уз Мезе, Целегере, Дарданце и Трачане насељавало наведене просторе. Живот уз дивље Мезе није никада био лак; још је Филип II Македонски ратовао са њима а представљали су и један од повода Александровог северног похода. Након Красове победе над Мезима 28. г старе ере, ови крајеви, као провинција Мезија (Moesia) ушли су у састав Римског царства a касније ће римски историчар Плиније, међу осталим народима са овог подручја споменути и Тимахе. На једном жртвенику из Равне (Timacum Minus) уочен је натпис ратног ветерана Седмe Клаудијеве легије, који је себе назвао Тимочанином (Lucius Petronius Timachus VII Claudia Severiana Alexandrina). Тимочани су као племе забележени и у устанку Људевита Посавског против Франака, премда су на овај далеки пут са племеном Гудусканаца, предвођени заједничким кнезом Борном, 818. године потегли како би измолили заштиту од терора бугарских владара. Овај етноним „здраво за готово“ прихваћен је до данас, па ће цело подручје понети назив Тимочка Крајина а православна црквена дијецеза 1834. основана на овим просторима – Тимочка епархија док су бројна удружења, јавна гласила и установе културе користила и користе ову одредницу у својим називима. Неки урбани центри такође су идентификовани одредницом Тимок, попут Равне код Књажевца (Timacum Minus) као и насеља названог Већи Тимок (Timacum Maius) код данашњег села Нишевца у општини Сврљиг.
Тимок (Фото: Фејсбук)
Сâма река Тимок, свој назив изводи из античког – Timacus (тамна река) и за наведено становништво има готово митски значај. Свима оним Тимочанима, који буду читали овај текст, вратиће се пасторалне слике детињства на бројним кривинама, јазовима и тишинама Тимока, пробудиће памћење риболоваца и сећање на призоре са акварела Константина Чубкова. Са друге стране, Тимок не представља значајан водени ресурс, будући да са свим својим притокама у Дунав улива 22 кубна метра у секунди. Истовремено, ово подручје је богато плићим и дубљим изданима питке воде, што представља животно питање Тимочана а досадашњи показатељ представља акумулација Грлишког језера. Истоветно је са обиљем термалних и лековитих вода те су сви ови извори повезани са хришћанским светилиштима, хидрографија са одређеном сакралном топографијом. За Тимок још ваља рећи да је Вук Караџић на једном месту забележио песму „На Тимоку златноме потоку“ у којој се помиње као златоносна река. Овај податак има аналогију у топониму „Краљевица“, називу за брдо које се простире уз јужне ободе Зајечара, насталом на основу мита да је на том месту нека краљица закопала своје благо да не буде похарано од освајача. На овом месту престаје мит и појављује се проблем – обилна рудна богатства у овим крајевима одувек су привлачила освајаче како ратне тако и мирнодопске услед лакомислености Тимочана али и нашег народа у ширем смислу. Већ је у касноантичком раздобљу развијена мрежа експлоатације разних руда: богатство рудом каменог угља дугује се формирању слојева разних седимената (лапорци, кречњак, пешчар, глина) током Мезозоика, када се су се на овим просторима налазили ободи плиоценог мора тј. великог океана – Тетиса а истоветно обиље важи и за руде метала, особито племенитих. Нема ко није рударио у овим крајевима: Римљани, Ромеји-Византинци, Французи, Немци, Руси итд. само су нам „недостајали“ Кинези али и то се догодило. Изгледа да су они „повукли ногу“ па се у виолентним рударским истражним процесима у последње време појављују канадске и аустралијске корпорације.
Доспели смо, дакле, до теме велике распродаје не само рудног богатства и територијалних поседа већ и до значајне угрожености животних ресурса. Интензитет рударења подразумева огромне количине сумпорне и других киселина и још којечега на домаку бројних и међусобно повезаних издана и подземних акумулација питке воде. Да ли је пресушивање извора термалне воде у Николичеву 18. августа прошле године било повезано са истражним рударским бушењима? Не знамо, будући да нас надлежно Министарство не обавештава не само о томе већ ни о чему. Сви пројекти, који угрожавају јавно здравље за ову државу су тајни, будући да власт послује као приватна корпорација. Оно што није успело Римљанима и инима успеће, изгледа, новим освајачима. Буши се на све стране, без најаве, без обзира на приватну својину а нетранспарентност и мимикрија таквих истражних пројеката не обећавају ништа добро. За то време „племе“ Тимочана „сном мртвијем спава“; Богом дана вода са артерских чесама захвата се у бројне посуде јер је питка, здрава и џабе и делује као да ће заувек таква да тече. Шта се њих тиче ко (?) шта (?) и где (?) буши? Лакомисленост цвета без правог увида у чињеницу да се поента изреке „Село гори а баба се чешља“ не открива на телевизији, којом су хипнотисани као сопственом стварношћу већ у правој реалности између две предизборне поделе елементарних животних намирница из државних резерви. Хоће ли Тимочани заувек остати у историји (?) јер се њихови потомци, расељени и без сећања на опустело место свог порекла, више неће тако звати ни осећати.
Постављено питање публиковања интерпретације једног локалног проблема, своје одговоре проналази у бројним аналогијама широм Србије. На једној ктиторској плочи остало је забележено да је Кнез Милош јула 1833. обишао ослобођена и Србији поново припојена места и крајеве: Крушевац, Параћин, Ражањ, Гургусовац (Књажевац), Црну реку (област данашњег Црног Тимока) Крајину (Неготинску) Јадар и Рађевину. У наше дане Тимок се опет повезује са Јадром, али на једној депримирајућој и равни без светлије будућности. У нашем излагању хидроним Тимок, заправо, представља парадигму свих угрожених вода али и других животних ресурса. Друго питање је за самог аутора текста: шта се постиже једним оваквим указивањем на проблем(?); умиривање савести, очекивање било каквог ефекта, буђење успаваних и хипнотисаних, покушај одговора на себи постављено питање… Све то помало али најпре – одговор на вечито питање знаменитог тимочког лекара Петра Пауновића: „Шта сте Ви данас учинили за своје здравље?“