Делује да господин Зоран Пашалић у својим зрелим годинама не обавља функцију Заштитника грађана ни на корист обичног човека, ни на корист српског друштва, што је велика штета
Заштитник грађана је институција настала у нордијским земљама, која се показала као релативно добра, те се проширила на већину држава света. Ова институција неретко може да помогне појединцима, породицама па и институцијама, тј. да неке проблематичне ситуације у српском друштву релативно брзо и квалитетно реши.
У Србији је као Заштитник грађана од стране Скупштине Републике Србије 2017. године изабран Зоран Пашалић, бивши прекршајни судија, да би други пут поново био изабран 2023. године. И поред тога што члан 6 став 2. Закона о Заштитнику грађана предвиђа немогућност поновног избора на ову функцију, делује да је управо због господина Пашалића унет члан 48. истог закона[1] којим му је суштински омогућен поновни мандат.
Господин Пашалић има око 68 година[2], мандат Заштитнику траје осам година, те би исти могао обављати ову функцију до своје 75. године.[3]
Зоран Пашалић прима плату у висини плате председника Уставног суда Републике Србије, а на основу доступних података[4], реч је о износу од око 940 000 динара месечно, при чему није јасно да ли је реч о нето или о бруто износу.
Зоран Пашалић (Фото: Медија центар Београд)
Чини се да се последњих неколико година Пашалић својски труди да не ради посао за који му порески обвезници исплаћују зараду. Уместо да користи своје искуство и зреле године – кад се неретко појединци плаше још једино сусрета са Богом, супротно томе он као да се плаши да, не дај Боже, не наљути извршну власт или страни фактор и прилично се труди да не ради свој посао.
Уместо да користи своја овлашћења да посредује, да даје савете и мишљења из своје надлежности и тако делује превентивно, па чак и у неким случајевима ублажи тензије које постоје у друштву, чини се да он ради све супротно. Најилустративнији пример тога јесте потпуно сулуди предлог Зорана Пашалића у виду нацрта Закона о изменама и допунама Закона о јавном реду и миру којим се, између осталог, предлаже увођење прекршајне одговорности „уколико се непристојним и дрским понашањем нарушава јавни ред и мир или се вређа морал грађана на јавном месту или на друштвеној мрежи.“ Независно да ли је он овде проточни бојлер који је туђ предлог потписао као свој или је ово његова креација, овакав предлог може бити или производ злонамерности или господин Пашалић благе везе са стварношћу нема. Довољно је бацити поглед на стање у Великој Британији, перјаници тоталитаризма, где власт хапси а судови осуђују на казне затвора људе за критичке коментаре (који не садрже претње) на друштвеним мрежама према власти и њеним политикама (попут неконтролисаних миграција итсл.), па да и обичном човеку буде све јасно.[5]
Извор: N1
Проблематично је и то што се на интернет страници Заштитника грађана не могу видети сви епилози поступака, те се не могу видети ни све препоруке упућене државним органима, иако је Заштитник грађана у законској обавези да их објави. Ово посебно важи за случајеве који изазивају медијско интересовање и друштвену узнемиреност, а које је Заштитник грађана наводно покренуо. Иако је снага Заштитника грађана у његовој флексибилности, а циљ помоћи обичном човеку јесте да се суштински помогне по могућству без стварања сувишне папирологије, постоје неки поступци у којима је нужно издати и објавити препоруке и епилоге тих поступака. Уколико се то не чини ствара се осећај да институције не раде, што даље узрокује осећај безнадежности и беспомоћности код обичног човека.
Упитно је и што Пашалић у другом мандату није изабрао ниједног заменика себи као Заштитнику грађана. Суштински заменик Заштитника грађана није државни службеник и самом Заштитнику грађана може бити ваљана помоћ, јер је неретко потребно да неко из канцеларије Заштитника оде по Србији и разговара са учесницима неког поступка или преузме да води одређене пројектe.[6] Да ли је неименовање заменика проузроковано жељом да се уштеди у буџету Србије или нешто друго, нека читаоци сами процене.
Извор: ombudsman.rs
Све у свему, делује да господин Пашалић у својим зрелим годинама не обавља функцију Заштитника грађана ни на корист обичног човека, ни на корист српског друштва, што је велика штета. Није добро када човека поједе, тј. умртви функција, јер се тако обесмишљавају институције и слаби систем. Поред тога, смањује се шанса да човек уради нешто добро, како би прикупио коју главицу лука више за разговор са Оним који надзире све институције.
[1] Члан 48. гласи: „Заштитник грађана и заменици Заштитника грађана који су изабрани према одредбама Закона о Заштитнику грађана (Сл. гласник РС, бр. 79/05 и 54/07) настављају да врше функције до истека мандата на које су изабрани, са могућношћу да буду поново изабрани на исте функције у складу са одредбама овог закона.“
[2] https://www.ombudsman.rs/index.php/o-nama/zastitnik-gradjana
[3] Члан 66 у ставу 2 Закона о судијама предвиђа следеће: „Радни век судије навршава се кад судија наврши 65 година живота, изузев судије Врховног суда који може обављати судијску функцију до навршења 67 година живота.“ Члан 24. Закона о јавном бележништву предвиђа да делатност јавног бележника престаје када наврши 67 година живота, a исто је предвиђено и за јавне извршитеље у члану 486 став 2 Закона о извршењу и обезбеђењу.
[4] https://n1info.rs/vesti/doskorasnja-predsednica-ustavnog-suda-imala-platu-vecu-od-milion-dinara/
[5] Током 2020. године када је режим безумног Ђукановића свим силама покушавао да угуши литије и отпор СПЦ-а и народа отимању светиња, у великој мери је прогон обичних људи вршен баш преко наводних прекршаја у виду ,,грубог вређања“ неког од тадашњих функционера.
https://www.in4s.net/policijska-drzava-prekrsajni-postupak-zbog-uvredljivog-komentara-upucenom-veselinu-veljovicu/
[6] Примера ради, нека породица са дететом које има неке потешкоће дође у проблем са неком школом, па је често разговор са родитељима и представницима школе много учинковитији, него претерано дописивање.