Нема толико великог ума који може прикрити моралну и људску девијантност овог режима, његову непоправљиву корумпираност и одсуство било какве свести о заједници
Посматрам са искреном запањеношћу дешавања око Филозофског факултета у Новом Саду, и размишљам о нечему што је Никола Јовић написао о почетку обрачуна СНС са академском заједницом.
СНС је настао тако што су, истински или глумљено, Јуде са Централне отаџбинске управе отцепиле део странке, за рачун тада владајућих елита, и уз радозналост страног фактора. И како је време пролазило, тај рецепт су примењивали на свима осталима, уништавајући своје противнике на исти начин, и постижући циљ да одређени слојеви друштва, људи који виде Србију на одређени начин, више немају кога да их представља. Тако су гласачи ДС-а, ДСС-а, ЛДП-а итд. постепено били избацивани из политичког живота, збуњени око тога ко су њихови представници у парламентарном и генерално страначком животу.
Сада је очигледно дошао ред на академску заједницу. Међутим, док је приликом распада СРС постојао аргумент да Томислав Николић цепа странку због обећања које је Шешељ дао да ће се гласати за ССП а онда променио мишљење, и да је просто у Хагу изгубио додир са реалношћу, док је приликом распада осталих странака било разних унутрашњих контрадикција, корупције, сујета и разних других објективних повода за раскол, све ово што се данас дешава ипак посматрамо у једној огољеној форми.
Наиме, корупција СНС-а је потпуно огољена. Сада апсолутно више нема никакве дилеме да је на једној страни побуњени народ коме је просто више доста живота у друштву које се распада, и то из читавог низа разлога, и са друге људи који су плаћени да држе СНС на власти и сервисирају њихово испумпавање свих врста новца из наших ресурса и привредних токова.
У том смислу, све што се надаље дешава у корист СНС-а искључиво јесте плаћено, и вероватно преплаћено, јер више нема простора за било какву илузију да ми живимо у неком друштву са икаквом владавином одговорности.
Отуд, удар Вучића на академску заједницу кроз њено цепање је једна крајње перверзна ствар у којој нажалост апсолутно нико ни нема потребе да заузима страну – јер постоји једна страна која се бира бесплатно и једна на коју се иде за новац.
Наш образовни систем има своје проблеме који постоје још дуго пре Вучића и сежу у Милошевићева времена.
Могу да замислим како изгледају ствари на факултетима сада у време СНС-а када је главна друштвена парадигма да свако има своју цену.
У тим околностима, не би ме чудило да сви плаћају свакога, студенти професоре, професори студенте, професори професоре итд.
О приватном сектору да не говоримо. У нашем устројству приватних факултета, немогуће је знање претворити у производ. Једини производ који они могу да понуде су дипломе, и то се онда тако и ради. Перспектива је дакле да се ускоро фотокопирнице где студенти копирају скрипте и штампају радове дорегиструју као мењачнице и факултети, па да на истој фотокопир машини праве и дипломе.
У Србији је лакше наћи место где може да се купи диплома од књижаре где се продају уџбеници.
Стално се критикује распрострањеност кладионица у односу на библиотеке и књижаре, а нико не помиње распрострањеност факултета. Ускоро ћемо имати села у којима нема основна школа али има неки факултет.
У тим рушевинама друштва, у којима је ова земља намерно претворена у неку успутну станицу између рођења и пунолетства или стицања дипломе, у којој је образовање у потпуности обезвређено, а кућно васпитање је постало предмет подсмеха. У земљу где су Информер и Пинк не само режимски медији, већ и медији који су блиско увезани са јавним новцем једног Телекома, сада креће битка за високо образовање.
У тој бици на једној страни је Вучић који обећава да ће разорити државно високо образовање и приватизовати га, а на другој су разни ћаци-професори који из разних мотива као то покушавају да спрече тако што силом враћају факултете у ред.
Као неко ко је био добар студент, и ко би завршио факултет у јуну, да сам могао да ујурим професоре да дођу не испите (па сам ипак дипломирао почетком децембра), апсолутно разумем потребу за похађањем наставе, за тим да људи желе да ороче своје студирање, да оно има свој ритам и исход, да се оптерећења која се намећу породици око плаћања становања итд. ограниче итд.
Међутим, и ја као студент генерације нисам ишао на часове онда кад сам био болестан.
Данас је читаво друштво оболело, једним великим делом због ерозије система вредности, а у томе свему знатну улогу игра потпуно обезвређивање образовања.
Приватни факултети су одавно огољени као једна производња диплома, где руку на срце, нико не брани студентима да уче, али где људи долазе да студирају махом јер не желе да се замарају.
Знање је потпуно изгубило на значају, а дипломе су мало добиле на цени јер су по први пут постале доступне људима који апсолутно никада и нигде не би похађали било какву високу школу, а многи од њих не би ишли ни приватно него су им дипломе куповане на поклон.
Сетимо се човека који се чудио како му је то диплома лажна, тврдећи да му је купио отац и да је самим тим морала бити права.
Пошто се поред корупције, трагедија у Новом Саду несумњиво заправо мора повезати са потпуним суновратом тзв. техничке интелигенције, сада су на ред дошле и хуманистичке науке.
Отуд упад на Филозофски факултет представља тај нови тренд покушаја да се интелектуализује подршка СНС-у кроз разне перфидне трикове, међу којима је и тај о спасавању образовног система и то од кога – па од Вучића самог!
Значи, Вучић је делу те ћаци-академије прави човек и добар домаћин а делу служи као страшило ком ето морају да се повинују не би ли спасили универзитет од њега самог?
Не треба наравно занемарити ни личне анимозитете и неке друге дугорочне кавге које покрећу део ћаци академије, али то су случајеви који су sui generis.
А универзитет кроз ове бизарне надокнаде притом бива сладострасно демистификован као нека социјална установа која постоји да би професори имали шта да раде а не да би ико учио студенте.
Планови за надокнаду који су гротескни – у којима испада да сваки факултет може да се заврши за два семестра ефективног рада, да су испитни рокови нешто што може да се закаже тек тако, да све може и овако и онако, да не мора да траје годинама, да се похађа сваки дан, да не мора да има ни зграду, ни катедре ни столице – направљени су тако намерно да би у перспективи унизили академску заједницу.
Они нису тако направљени јер неко у Министарству мисли да је тако могуће студирати већ да би за који месец Вучић могао да се изругује професорима који могу овако а могу и онако и који су заправо измислили све своје потребе и чији је посао лук и вода а њихово постојање само паразитирање.
Наравно, све то не значи да многи факултети нису били зрели за разне реформе и да програме не треба претрести и проверити њихову валидност, али какви су да су, свакако се не могу овако смандрљати за пар недеља.
Ипак, тензије на факултетима, почев од Филозофског у Новом Саду су достигле тачку иза које нема повратка. Питање је да ли су ЕТФ за време Лабана и Филолошки за време Маројевића отишли оволико далеко под Милошевићем као што су сада напукли наши факултети.
Сукоби испред Филозофског факултета у Новом Саду (Фото: Златко Чонкаш/Рингијер)
Међутим, када је друштво болесно, природно је да школство не ради, све док се не обезбеде услови да само школовање не добије смисао.
Потпуно је комично посматрати вапаје режима како ето ова земља пропаде без редовног дотока високошколованих кадрова и како се отприлике њен развој успорава тиме што се не производи довољно памети.
СНС сада покушава да нам испласира своје мислиоце. Људе који су у хуманистичким наукама подједнаки морални и интелектуални патуљци као и техничка интелигенција која се није сетила да прегледа како стоје сајле у Новом Саду и држи ли то како треба.
Та перверзна потреба Напредњака да нађу људе који ће нам преко Фукоа објашњавати Горана Весића је типичан комплекс људи који су касно чули за књиге и срели људе који их читају.
Ми о ранијим политичарима можемо да кажемо и ово и оно, али ипак је велика разлика између људи који дођу кући и затекну свог тату како седи с Хабермасом и људи који су исти период провели с неким мусавим будалама и онда од Едија Раме уче како да се облаче и ко је Мрђан Бајић.
Да не говоримо о временима када су људи који су се бавили политиком код нас заиста били доктори наука.
Зато је њима потребно да чују како ето може то што раде да се објасни и кроз Хегела, иако је по анкетама с краја јула прилично висок проценат од 45 посто људи био у стању да разуме њихову бескрајну мудрост и гласа за њих, иако то нису чак ни они који бојкотују Делеза. Тих 45 посто хегелијанаца свакако нису кроз филозофију дошли до идеје како треба гласати за Вучића већ ће пре бити да су им Пинк, Информер, Хепи и разни видови корупције с врха надоле сломили вољу.
Вучићева концепција коалиције најгорих је сада коначно одлучила да појача своје академско крило, али у то је ушла прекасно. Док су прва окупљања доктора наука који су за Вучића, махом била наслеђена од високо образованих Шешељевих кадрова, дакле деловала су као трагедија, ово садашње долази као фарса.
Нема толико великог ума који може прикрити моралну и људску девијантност овог режима, његову непоправљиву корумпираност и одсуство било какве свести о заједници. Ако то није успело Бранку Милановићу који се нада Нобеловој награди, тешко ће успети и овима који се продају за колумну на српској испостави Russia Today.
Људи који су лоши не морају бити нужно глупи, али су ипак врло ретко истински паметни. Зато овај покушај академизације СНС-а неће проћи јер је и студентима и професорима јасно да држава која нема будућност нема потребе за новим образованим људима и да будућност најпре мора да се обезбеди да би образовање имало смисла.
Наслов и опрема: Стање ствари