Није ствар „не дирати“ него „како дирати“. Јер ако дирамо а да ништа не променимо, пропали смо јер времена нема, пише коментатор с надимком „A head full od dreams“
Фото: Предраг Крџић
Дефетизма нема, али има озбиљне забринутости. Није ствар „не дирати“ него „како дирати“. Јер се мора дирати да се ствари промене и да систем почне да се мења. Јер ако дирамо а да ништа не променимо, пропали смо јер времена нема. Што се АВ-а тиче његов посао је, ја мислим, обављен. С Охридским је спроведен Бриселски споразум. Све преостало вредно државно је отишло у доо(ооо), Телеком је задужен са још 1,5 милијарди, а претходно смо базне стубове продали Британцима – скупа са нашом елементарном безбедношћу. Зато сумњам да ће га западњаци остављати даље, потрошили су га и то квалитетно…
Дао сам и решења. Маса на улици, да је вођена правим људима, већ је требало да тражи нови изборни закон. Јер по оваквом закону западњаци могу да инсталирају кога им воља и да честитају три сата пре затварања биралишта.
Са 400 хиљада људи на улици – то је Скупштина уживо – могло се одрадити према систему шта ти воља, али није се урадило ништа… Свесно или несвесно – то је расипање задње народне енергије или издувавање балона незадовољства.
Даље, у овом народу је 60% патриота и умерених патриота, али нити могу да дођу до власти – а задњих година ни да се страначки организују. Евро-унијата и сличних је 20% и они су увек у власти. Власт заступа њихове циљеве, опозиција такође – а и међу ткзв. студентима они су најгрлатији и највише од акције. Стигли су и до Брисела и Стразбура, и то у име свих студената и целог покрета. Ето, то је за забринутост а не дефетизам.
Ништа ми то не слути на добро.
Коментатор с надимком A head full od dreams